„Njen pogled pada na trepavice i od uzbuđenja potamni. Ima božanstvene oči; njen izraz lica je istovremeno strastven i sladak; sve to uokviruju tamna kosa s riđim odsjajem i jarkocrveni karmin na usnama. To je izgled fatalne žene koja mnogo zna o ljubavi među ljudima, i duhovnoj i telesnoj“, tako je Panin, njen savremenik, opisao Ljilju Brik.
Bila je vrlo atraktivna, sitne konstitucije koja je naglašavala krupne tamne oči. Bila je svestrana i družila se sa najzvučnijim imenima tog vremena. Razgovore je vodila sa Pasternakom, Nerudom, Šagalom, Solženjicinom, Ležeom, Ajzenštajnom, Isidorom Dankan, Aragonom, Sen Loranom… Femme fatale svog vremena.
Međutim, ovo nije priča samo o njoj. Ovo je priča o nekonvencionalnoj i intrigantnoj ljubavi. Ljilja Brik bila je zavodljiva, umela je da pronađe zajednički jezik sa najraznovrsnijim ljudima. Flert je pogotovo volela.
„Treba ubediti muškarca da je izuzetan, čak i genijalan, ali da drugi to ne razumeju. I dozvoliti mu ono što mu je bilo zabranjeno: na primer, da puši u stanu, ili da ide gde mu se prohte. Treba mu dozvoliti i da povremeno bude vitez koji vas spasava. Sve ostalo srediće dobra obuća i svileni donji veš“, bila je formula privlačnosti Ljilje Brik.
Tako je jednog popodneva očarala jednog, tada već proslavljenog, pesnika. Toliko da čim je bacio pogled na nju, posvetio joj je jedno svoje delo. Toliko da su se upustili u ljubavnu romansu potpuno neobičnu, i za ovo, a kamoli za tadašnje vreme.
„Draga, mila, čudesna i rođena Mačkice. Dragi – dragi, mili – mili, voljeni – voljeni Ljiljek. Dragi – dragi, mili i najvoljeniji Ljiljonok, Draga i rođena moja Kisica (To sam ja napravio od Kisa – mačkica – i Lisica), Drago – drago, milo, rođeno i voljeno malo mačkasto sunašce.“
To su samo neki od epiteta i lepih reči kojima je zaljubljeni pesnik počinjao svoja pisma koja je slao na adresu Ljilje Brik. Pesnik je bio Vladimir Majakovski, koji je uplivao u brak Ljilje i Osipa Brika. Ovo je priča o njima, priča o zaljubljivanju i slobodi.
Postoje različita tumačenja slobode. Iako do kraja ne znamo njenu definiciju i njeno suštinsko značenje, svi bismo voleli da smo slobodni i svi se kroz život borimo za nju. Nesputan, neograničen, nezarobljen bilo bi nešto najsličnije slobodi kakvu zamišljamo, kakvu sanjamo i kakvoj težimo. Njihov odnos bio je nesputan, brak kao uočljiva prepreka nije sprečio ostvarenje njihovog odnosa. Tradicionalna i ukalupljena shvatanja ljubavnih odnosa koja je to vreme nalagalo nisu uspela da ih zaustave.
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Istorija 20
Tagovi
