U prvom poluvremenu vrhunski fudbal. U poluvremenu Kejt Buš i poludele prskalice. U drugom poluvremenu vrhunski fudbal. Posle utakmice proslava igrača Liverpula. I zaključak da smo videli sve što je trebalo i da nismo videli ništa što je trebalo da ne vidimo.
Dobrodošlicu u novu sezonu najboljeg engleskog fudbala poželeli su nam igrači Liverpula i Mančester Sitija, koji su utakmicom Komjuniti šilda, odigranom u Lesteru, pokazali koliko nam je sve ovo zapravo nedostajalo.
Liverpul je podigao prvi trofej u sezoni, pobedivši rezultatom 3:1, golovima Arnolda, Salaha i Nunjeza, dok je strelac za Siti bio Hulijan Alvarez.
Kada se podvuče crta tim Jirgena Klopa bio je bolji u većem delu utakmice, osim između prvog gola i 40. minuta kontrolisao je ritam, stvorio više šansi i na kraju zasluženo podigao pehar. Međutim, ispod te podvučene crte čeka nas nova sezona, puna nepoznanica i uzbuđenja.
Ponešto je ostalo isto kao i prethodnih sezona.
Isto je Trent Aleksander Arnold, taj originalni Skauzer, nonšalantan i nespretan bar dva puta po utakmici i isto je kada uzme loptu genije u nogama i kako stari sve više onaj dečak na kog je Bekam pokazao prstom i rekao – to je sledećei Beks. Sorry Mr. Miyagi. Isto je Žoao Kanselo predobar za izraz „bek“, predobar za izraz „krilo“, predobar za bilo koji ustaljeni fudbalski izraz, i isto – ne psuj Žoao – Salah jedini pored njega može da prođe kao pored nespretnog dečaka (nek oprosti Nemanja Radonjić sa Marakane onomad, ovo je pravilo). Isto Ake izgleda kao da visi sve vreme, a zapravo vrlo retko greši. Isto je Fil Foden, „novi Gaza“ (igrački), čovek kome je potrebno dva centimetra i pola sekunde da bude opasan. Isto je Gundogan najinteligentniji igrač Sitija i kada presedi na klupi. Isto se Alkantara gradi najbolje na svetu. Isto Adrian ne ume da ispuca loptu. Jednostavno ne ume, iako je golman ceo život. Isto je Salah čovek čiji dodir može da promeni stvari. Svaki dodir, bukvalno. Isto Klop voli da kritikuje sudije. Isto Gvardiola kad pljuje izgleda kao da je žedan. I naravno, isto se VAR mnogo pita, ispravlja (i savija), i radi ono zbog čega je osmišljen, samo sporo.
Šta je onda prelomilo utakmicu i kako, ako je sve programirano po starom, nije sve „zabolo“ kao kad dođeš do ivice mape u igrici i dalje ne može?
Utakmica u rukavicama ponudila je novinarima priliku da izvuku nekoliko poređenja ključnih figura utakmice i ključnih figura njihovih tekstova prethodnih nedelja.
Sa jedne strane Mohamed Salah, sa druge Kevin De Brujne. Genijalci.
Razlika na ovoj utakmici je bila ogromna. Salah je asistirao, trudio se da zatvori Kansela, pa probušio Edersona iz penala i onda omogućio Robertsonu laganu asistenciju za Nunjeza. Bio je agilan. Željan. Nasmejan. Kevin je bio sve suprotno. Sporije je trčao, pa je to što misli brže od svih retko dolazilo do izražaja. Nedovoljno žustro ulazio u brojne ničije lopte oko njega. Bio uspavan, ali i dalje opasan kada je udari kako niko ne očekuje. Samo što njegovi saigrači nisu znali šta će sa tim loptama.
Sa jedne strane Darvin Nunjez, sa druge Erling Haland. Nove zvezde.
Razlika na ovoj utakmici je bila ogromna. Nunjez je u prvom kontaktu sa loptom ušao u „penal šansu“, ali je sudija mahao ofsajd pre nego što ga je Ederson oborio, iznudio je penal nešto kasnije i na kraju se savršeno snašao i na malom prostoru glavom iz peterca zaključio utakmicu. Haland se, kao i uvek, od kad je prohodao, nalazio u šansama. Čovek ima njuh i telo. Samo što nijednu nije iskoristio. Prvi šut u padu, posle duela sa Robertsonom, mu je odbranio Adrian. Drugi šut u još većem padu (ali je šansa bila bolja) realizovao je pogrešnom nogom, išla je na desnu on je probao levom. Treći šut, mada je utakmica već bila rezultatski rešena, poslao je sa ivice peterca u prečku.
Sa jedne strane Pep Gvardiola, sa druge Jirgen Klop. Filozofi.
Gvardiola je utakmicu počeo sa Grilišem i Marezom na krilima i Halandom u napadu, sa manje-više standardnim timom iza njih. I bez Gundogana. Krila koja po vokaciji često traže prostor ulazeći u sredinu i šut u dalji ugao, udarala su direktno na Halanda u kaznenom prostoru. Bilo je šansi, naročito za Mareza koji je dva puta imao solidne prilike, ali ništa više od toga. Kako je Gvardiola u igru uveo Fodena i Hulijana Alvareza, tako je napad bio „protočniji“. Haland je i dalje imao sporednu ulogu, ali su novi krilni igrači dali drugačiju dimenziju napadu Sitija, stvarajući opasnost po dubini. Alvarez je uostalom izjednačio. Naravno, kada je Ilkaj Gundogan ušao u teren, Siti je preuzeo inicijativu i nakon izjednačenja izgledao kao da je za korak bliži pobedi. Onda je Diaš podigao ruku previsoko i bilo je jasno da ni tri brata Gundogan ne mogu da pomognu.
Jirgen Klop je uradio ono što i inače radi. Izveo je na teren igrače kojima najviše veruje, sa novim trozupcem u špicu – Salah, Firmino, Dijaz. Bobi je odigrao dobar meč, u razmerama ovog Bobija iz poslednjih godinu i nešto dana. Bio je koristan, ali nije zablistao više od drugih, kao onaj njegov zub dok se smeje posle gola. Iza njih su bili standardni vezni igrači Liverpula, trozubac Henderson, Fabinjo Alkantara. Iza njih standardni odbrambeni igrači. Sve kako Klop to i inače radi. Priliku novajlijama dao je u drugom poluvremenu, ispostaviće se u pravom trenutku zamenivši Firmina Nunjezom. Biće to u ovoj sezoni i prirodna evolucija Liverpula, a samo je pitanje da li će Bobiju ovo biti jedna od poslednjih utakmica u Crvenom. Ključnu razliku u izmenama dva trenera lako je prepoznati. Obojica su napravili jako dobre izmene, samo što je Pep u stanju da napravi 10 jako dobrih izmena, a Klop najviše četiri.
U sezoni u kojoj je dozvoljeno pet izmena, to bi mogla da bude važna stvar. U sezoni u kojoj će ova tri poređenja dominirati makar dok ne zablista neko koga su britanski novinari ostavili ispod radara, biće važna svaka dopuštena i svaka propuštena prilika. U sezoni u kojoj će najmanje ove dve ekipe voditi dugu i tešku borbu, računaće se svaki potez.
U današnjoj utakmici – koja je po mnogo čemu ličila na neke prethodne duele ova dva tima – Liverpul je u ova tri ključna duela odneo najmanje dve ubedljive pobede.
Za dva gola razlike na semaforu.
Post scriptum
Prvih deset minuta utakmice emitovane na Sport klubu nismo mogli da vidimo zbog problema sa signalom, a istina je da smo za to vreme mnogo više propustili u audio nego u vizuelnoj dimenziji. Biće potrebno neko vreme svim ljubiteljima Premijer lige da se naviknu na činjenicu da više nećemo slušati Ivana Lončarevića, kako se iskreno smeje tehničarima koji su pustili prskalice usred zagrevanja, nepogrešivo zna svaku pesmu sa razglasa i tribina u svakom momentu, pati u prenosu kada je Arsenal glup i uvek na pravom mestu spomene i Mazu Vasilijevića i očiglednu krađu i lošu frizuru u svečanoj loži.
Tagovi
