„Kao da su Nadrealisti napravili parodiju na tri navijačke frakcije…“: Kako su deca održala lekciju o navijanju

Možda se Partizan u Evropi (i kod kuće) oseća kao pastorče, ali njegova deca, dečaci i devojčice iz omladinske škole crno-belih, pokazali su kome Partizan zapravo pripada. I da neće biti sam, ni kada mrski autoriteti tako propišu.

Možda oni klinci sa zastavicama i balonima nisu mutirali, možda nemaju iskustva, a zasigurno su i samo „obični evro navijači“, ali su održali lekciju svojim starijim istomišljenicima o tome kako bi trebalo bodriti voljeni klub.

Sinoć je, zbog suspenzije, na stadionu Partizana u duelu crno-belih protiv Moldea, bilo nekoliko hiljada dečaka do 14 godina kojima je UEFA dozvolila da prisustvuju utakmici.

Od trenutka kada su izašli na teren da se zagreju, pa sve dok, po završetku utakmice, poslednji fudbaler Partizana nije napustio teren, sa tribina je odjekivala pesma i podrška.

I nije to prvi utisak zbog nešto slabije igre obe ekipe, bio bi to doživljaj dana i da je na stadion Partizana došao Real Madrid. Jer na tom mestu dugo sa tribina nije dopirala jedna ista pesma. Dugo nisu svi sedeli na istoj tribini. I dugo fudbaleri nisu navijanjem bili tako inspirisani.

„Ovo je možda i najbolje navijanje pred kojim sam ikada igrao. Deca su stvarno fenomenalna. Kada sam video njih pet ili šest hiljada pri izlasku na zagrevanje, krenule su mi suze. Nikada neću zaboraviti ovaj dan“, rekao je prvotimac Partizana Nemanja Miletić.

Jedan od najvoljenijih igrača u ovoj ekipi Partizana, tako je sublimirao utiske čitave ekipe.

Utisci navijača bili su različiti – od oduševljenja do ironije i autoironije i nazad.

Oni najsarkastičniji, uputili su izvinjenje evropskoj kući fudbala i zahvalili joj se na suspenziji jer su konačno svi bili ujedinjeni, a navijački kop je prebačen na zapadnu tribinu.