Vladislav Bajac je književnik, novinar, osnivač, urednik i direktor izdavačke kuće Geopoetika. Ali u njegovoj karijeri ima mnogo više od običnog urednikovanja medijima i izdavačkom kućom, pisanja knjiga i za novine.
I znam da ludiš ali moram i ja da malo pitam o druženju sa Koenom. Ne neki opšti opis nego neka rečenica o tom poverenju i razumevanju.
Kao i u poeziji, bio je škrt na rečima. Ali kada bi to malo rekao… Jednom sam mu, čak možda i javno u nekom intervjuu sa njim, kazao da imam utisak da kada, posle izvesne pauze od postavljenog pitanja na njega usmeno odgovori, to deluje kao da je sve unapred napisao i onda isporučio. To je bilo tako promišljeno, mudro, bez ikakvih viškova. Najbolji je bio u tišini. Nju sam posebno dobro razumeo. Zen. Kad smo kod zena (a i žena), imam sa njim te razgovore koji su sastavljeni od samih bisera i apsurda. I od poneke neobjavljene pesme (stihovi) i muzičkih studijskih snimaka koje niko nije čuo. A pamtim i njegovo zamišljanje najizvođenije mu pesme od strane drugih autora (preko 400!) – „Aleluja“, na plus 100 stepeni na njegovoj terasi, zapravo ravnom polukrovu kuće na Hidri. To je čovek kojeg sam baš voleo, a da to traje i ne popušta. Evo i sada, kada svih ovih dana izučavam tekstove iz njegove zaostavštine koje će svet tek videti, i dalje se divim tom talentu i „jevrejskoj“ štednji reči, čak i u prozi.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 7. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
