Okej, verovatno je na početku svega bio „Tvin Piks“, ali „prvi metak“ kojim je TV format „upucao“ Holivud ispalio je Toni Soprano. Vođa mafijaške porodice iz Nju Džerzija (model je delimično porodica De Kavalkante) odlučuje da krene na psihoterapiju. To, iz te branše, ne može svako. Teško da se može zamisliti Dušan Spasojević Šiptar kako uzima karton od sestre iz doma zdravlja, traži uput i ide u institut za mentalno zdravlje. Dobro, on je imao lovu i mogao je možda da ode i kod privatnog psihoterapeuta, ali nije, i zato je on tamo gde jeste a Toni Soprano u istoriji televizije i pop kulture.
Dakle, panični napad opasnog gangstera je nulta tačka kada počinje da se odmotava priča o najpoznatijim fiktivnim mafijašima. I tu je rez sa svom mafijaškom zaostavštinom sa „Kumom“ na čelu. Nikakav glamur, već Sopranovi izgledaju kao iz Kotobanje Ljubiše Buhe Čumeta i kontrolišu ne samo tuđe živote nego i reciklažu otpada. Žene u seriji su takođe drugačije nego žene u prethodnim gangsterskim delima. One su bitne. Tonijeva žena Karmela čiji bračni bunt se zakrpi novom kuhinjom, ali ne uvek i zauvek. Pa psihijatar, doktorka Melfi koja pegla Tonijevu anksioznost i usput mu iz nehata ubaci savet kojim ovaj niveliše stvari u mafijaškom životu. Pa majka koja sprema mafijašku zaveru protiv sina jer hoće da je smesti u starački dom…
I toliko te uvuče serija da pomisliš da bi ponekad sedeo s tim likovima makar na kratkom espresu, a onda te oni demantuju u sledećoj epizodi kada u nekom kupatilu seku šake i stopala da bi uklonili moguću identifikaciju svoje žrtve.
I seks, i prevare, i droga, ali i ljubav. Ne postoji možda upečatljivija scena od one kada Toni izlazi iz kreveta sa Ruskinjom bez noge koja mu priča o razmaženosti zapadnog sveta koji posle prvog plača pije prozak, a eto i ona, invalid, teši njega koji živi na Dedinju Nju Džerzija.
„Sopranovi“ su postali apsolutni međaš serijskog formata, ušli su u enciklopedije i univerzitete, pravljeni su kuvari po jelima koja se troše u epizodama, posvećene im je jedna epizoda „Simpsonovih“, ali i mnoge američke političke kampanje. Džordž Buš junior je u TV debati opomenut da govori kao Toni Soprano, a Hilari Klinton je svoj predizborni spot uradila kao repliku finala „Sopranovih“.
I ništa posle ove serije nije ostalo na svom mestu: ni televizija, ni pop kultura ali ni retrovizor lexusa Tonija Soprana u špici serije u kojima se ogledaju kule bliznakinje, srušene 11. septembra 2001.
Korona, karantin, osuđenost na kuće i stanove, doneli su i obnovu gradiva – gledanje kultnih serija, po mnogima najboljih svih vremena. U novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 13. avgusta, predstavljamo devet najboljih serija i razloge da ih ponovo gledate
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Na poklon svim čitaocima Njujork tajms na srpskom
Tagovi
