Šetam pse ili pre šetaju oni mene. Pokušavam da im raspletem povoce dok se mahnito jure oko drveća. U susret nam nailazi mali dečak koji priča telefonom. Velika zimska jakna mu je poluraskopčana a iz džepova vire vunene rukavice koje deluju kao da će svakog časa ispasti napolje. Sa spikerfona se čuje glas žene za koju pretpostavljam da mu je majka. Kaže mu da požuri i pita ga da li je sve poneo iz škole. Dečak nabraja: – Ranac, oprema za fizičko, telefon… Naglo zastaje i slobodnom rukom pipa glavu.
– Zaboravio sam kapu. Odsutno obaveštava mamu pogleda zalepljenog za moje pse koji zapišavaju drvo. Dozivam ih da krenu ali me kuliraju.
– Tri stvari si imao da zapamtiš, Kosta…
– Možda je nisam ni poneo jutros. I dalje stoji u mestu i gleda u pse.
– Naravno da jesi, imao si je na glavi. Odmah se vrati u školu. Požuri. Je l’ čuješ?
– Važi. Ćao. Dečak prekida vezu i sada pogled s pasa prebacuje na mene.
CEO TEKST PROČITAJTE U DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE
U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU ČITAJTE BIZNIS MAGAZIN I TRADICIONALNU LISTU 100 NAJBOGATIJIH LJUDI U REGIONU
Tagovi
