Vest o nagradi „Žanka Stokić“ Goricu Popović je zatekla u Velikom Gradištu, u prodavnici. Kasirke su joj prve čestitale, iako nisu baš najbolje razumele o kojoj je nagradi reč.
Nagradu za glumačku ličnost u punoj stvaralačkoj zrelosti koja je obeležila pozorišnu, filmsku i televizijsku umetnost, pod imenom slavne Žanke, Gorica je ponela danas na glamuroznoj dodeli u Narodnom pozorištu u Beogradu. Svojim glumačkim darom, posvećenošću umetnosti, markantnošću, prefinjenošću i šarmom, po čemu je slična Žanki Stokić, Gorica Popović odigrala je više stotina uloga.
„Začudno, mladalački istrajno i radosno“, rekla je glumica Tamara Dragičević.
„Ovu nagradu slavimo danima, jer Gorica, zapravo, svakog dana slavi život. Ona ga voli. Voli igru, umetnost, rukotvorine, životinje. Voli i nas, mlade. Tako se i oseća. Jer, ona sa nama ide na i rafting i na žurke. Želim joj pačvork, kao onaj njen, od ideja i uloga“, dodala je Tamara Dragičević.
„To je ta boemija“, rekla je glumica Jelica Sretenović.
„Simbol privrženosti, odanosti, davanja, najtananijih emocija, to je naša Gorica“, rekla je ona.
„Svi znaju Goricu Popović, ali ona ima tajnu. Tajnu, za koju možda ona i ne zna, ali kojom raspolože godinama. Lepa u trajanju i bezvremenu u kreativnosti“, kazao je glumac Svetozar Cvetković.
Publika je ovacijama, na nogama, pozdravila Goricu Popović koja je uzvratila pesmom i ispričala dirljivu priču zbog koje je posumnjala da je nagrada koju drži u rukama – sudbinska.
„Moj deda-ujak, Aca Cvetković, bio je glumac. Streljan je, jer je optužen da je sa svojom pozorišnom trupom ismevao Staljina. Ne znam gde mu je grob. Žanki je zbog slične stvari oduzeta građanska čast. Ne znam šta bih novo rekla, dok ovako stojim pred vama, emocije su me savladale. Hvala svima za sve“, rekla je laureatkinja. Obrazloženje žirija u sastavu v.d. upravnika Narodnog pozorišta Ivana Vujić, prošlogodišnja dobitnica, glumica Nataša Ninković, glavni urednik Novosti Milorad Vučelić i književnik Goran Petrović, koji je dodelio nagradu Gorici Popović, pročitala je predsedavajuća žirija, njena drugarica sa kojom je studirala, njen „klasić“, glumica Radmila Živković.
Svečanost je, po želji Gorice Popović, završena songom u kojem je učestvovao ansambl njenog matičnog pozorišta Atelje 212, snimljen za vreme bombardovanja 1999. godine.
„Ovo je danas dokument, o bezumlju i nemogućnosti da se prepustimo dobroti, veri i ljubavi, i podsećanje na to da bi reč i glas umetnika morala da bude – vrhovni zakon“, poručila je laureatkinja.
Gorica Popović dobitnica je mnogobrojnih nagrada, među kojima je i „Nušićeva“ za životno delo.
Tagovi
