Dok sam na stanici čekala trolu, sakrivena ispod kape, kapuljače i šala, minijaturna žena u prevelikoj perjanoj jakni upitala me je koji je danas dan. Ljudi obično pitaju koliko je sati, pa sam za svaki slučaj porazmislila pre nego što sam odgovorila da je utorak. Malo se zamislila a onda je klimnula glavom kao da bi zaista mogao biti utorak. Nastavila sam da gledam u pravcu iz kog sam iščekivala trolu kad sam s leđa čula: „A godina? Je l’ i dalje 2024?“
Glas joj je zvučao kao da šapuće iako nije šaputala. S blagim osmehom rekla sam joj da je 2024. tek počela. „U ovim godinama vreme se jako sporo kreće, baš kao i ja. Čini mi se da je prošlo nekoliko godina od vatrometa i dočeka te 2024. A tebi verovatno leti, sad više nego ikad“, rekla je bez ikakvog samosažaljenja. Poput onih ljudi koji obaveštavaju o vremenskoj prognozi.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
