(Beta-AP) – Zvaničnici javnog zdravstva u SAD mesecima su zvonili na uzbunu, žaleći se da nemaju dovoljno podrške ili novca da brzo pokrenu vakcinisanje protiv KOVIDA-19.
Sada spor početak najveće kamanje za vakcinaciju u istoriji SAD-a dokazuje da su bili u pravu.
Dok rade na ubrzavanju vakcinacije, državna i lokalna odeljenja za javno zdravlje širom SAD navode razne prepreke, a naročito nedostatak vođstva savezne vlade.
Mnogi zvaničnici brinu da gube dragoceno vreme dok je pandemija na vrhuncu, a kašnjenje bi moglo koštati života.
Saveze države žale jer nije jasno koliko će dobiti doza vakcine i kada. Kažu da je više sredstava trebalo posvetiti kampanjama informisanja da bi se smanjila zabrinutosti ljudi koji žele da se vakcinišu.
I mada je savezna vlada nedavno odobrila 8,7 milijardi dolara za vakcinaciju, biće potrebno vreme da novac stigne do mesta gde je bio potreban pre nekoliko meseci za pripremu za efikasnije vakcinacije.
Takve žalbe postale su uobičajeni refren u SAD gde su službenici javnog zdravstva uglavnom prepušteni sami sebi da rešavaju složene probleme.
Operacija „Vorp spid“ – savezni program vakcinisanja, obećavao je da će se još u decembru distribuirati dovoljno doza za imunizaciju 20 miliona ljudi u SAD. Taj vilj nije postignut, a od petka je oko 6,6 miliona ljudi primilo prvu dozu, po podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Oko 22 miliona doza isporučeno je državama.
Američko bolničko udruženje procenilo je da 1,8 miliona ljudi treba vakcinisati dnevno od 1. januara do 31. maja da bi se do leta postigao masovni imunitet. Sadašnji tempo je manji od toga za više od milion ljudi dnevno.
Novoizabrani predsednik Joe Biden nazvao je početak vakcinacije „parodijom“, napominjući nedostatak nacionalnog plana za to i ponovivši svoju posvećenost da se u prvih 100 dana vakciniše 100 miliona ljudi.
Nije izneo detalje o tome i očekivalo se da će o to razmotriti ove nedelje. Njegova kancelarija je najavila plan za puštanje većine doza odmah, umesto da se druge doze drže u rezervi, što je konzervativniji pristup koju je primenila Trampova administracija.
Trampova administracija definisala je svoju primarnu ulogu kao podsticanje razvoja vakcina protiv koronavirusa i njihovo isporučivanje državama koje bi potom organizovale i sprovele vakcinisanje.
Svaka država je zato morala da razvije svoj plan, uključujući davanje smernica za to ko se prvi vakciniše.
Nekoliko zdravstvenih stručnjaka žalilo se na takav pristup, rekavši da je doveo do zabune i niza raznorodnih postupaka.
Zvaničnici javnog zdravstva od proleća upozoravaju da im nedostaju osoblje, novac i oprema za vakcinaciju. Novac im je odobren tek krajem decembra.
Distribucija vakcina uključuje dug, složen lanac postuaka. Svaka doza mora da se prati. Pružaoci usluga moraju znati koliko će im osoblja trebati. Ljudi koji ispunjavaju uslove moraju biti obavešteni da zakažu vakcinisanje, s obzirom na posebne zahteve za rukovanje vakcinom i potrebu da se ljudi posmatraju 15 minuta posle vakcinacije i sve to uz „poštovanje socijalnog distanciranja“.
Teško je planirati jer broj doza koje neka država dobija može da varira. Bolnice ne mogu da daju injekcije svim svojim radnicima istog dana zbog mogućih neželjenih efekata i problema sa kadrovima, pa se te vakcinacije moraju razdvojiti.
Negde je veliki broj medicinskih radnika odlošio svoju vakcinaciju, iako su prvi na redu.
Kampanja javnog obrazovanja mogla je pomoći u prevazilaženju kolebljivosti među zdravstvenim radnicima što je usporilo njihovu vakcinaciju. Umesto o tome, zvaničnici su mesecima razgovarali o brzini kojom se razvijaju vakcine, što nije pomoglo ublažavanju zabrinutosti da zato možda nisu bezbedne.
„Ne treba vam 50 različitih zdravstvenih vlasti država koje pokušavaju da rade isti posao. Ono što želite da imate je mali broj izvora informacija koje bilo koja država može koristiti, a to je ono što zasad nemamo“, rekao je Majkl Osterholm, stručnjak Univerziteta iz Minesote za zarazne bolesti, član Bajdenovog savetodavnog odbora KOVID-19.
Neke države tako same postaju kreativne: Oregon je na državnom sajmištu uz pomoć Nacionalne garde održao masovnu vakcinaciju, a guverner rekao da je cilj vakcinacija 250 ljudi na sat. Nju Džersi je planirao da otvori šest „megasajtova“ za vakcinisanje, gde se zvaničnici nadaju da će po više od 2.000 ljudi dnevno moći da se vakciniše.
Ali bez saveznog plana, takvi napori su samo eksperimenti sumnjive uspešnosti, rekla je Krisi Đuliano iz Zdravstvene koalicije velikih gradova koja zastupa sva glavna gradska zdravstvena odeljenja.
Potrebni su nacionalni napori „ratnog tipa“ – da se vakcine isporuče što većem broju ljudi, rekli su mnogi stručnjaci koji pitaju zašto službe za vakcinaciju ne bi radile kao što već odavno redovne hitne medicinske pomoći – 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Međutim, oni kažu da u vezi s vakcinacijom ni kod koga ne vide da shvata hitnost tog posla.
Tagovi
