Rusija se neočekivano našla na dva fronta – dok demonstrira vojnu silu na granici sa Ukrajinom, ne isključujući mogućnost vojnog sukoba, poslala je trupe u Kazahstan, gde je 2. januara izbila pobuna koja je ugušena u krvi. Neposredan povod je bio drastični skok cena goriva, ali su koreni nezadovoljstva dublji.
Kazahstan je deveta zemlja po veličini na svetu, bivša sovjetska republika koja se na severu graniči sa Rusijom a na istoku sa Kinom. Kao i većina zemalja centralne Azije od sticanja nezavisnosti 1991. imala je samo jednog šefa države. Nursultan Nazarbajev je vodio zemlju tokom trideset godina, od 1989. do 2019. godine, kada je preneo vlast bliskom saradniku Kasimu Žomartu Tokajevu. Nazarbajev je stupio sa vlasti ali je zadržao uticaj na čelu moćnog Saveta za nacionalnu bezbednost. Protesti čiji je centar bio u nekadašnjoj prestonici, gradu Almati na jugoistoku zemlje, bili su usmereni na bivšeg predsednika i korumpiranu elitu koju predstavlja. Tokajev je raspustio vladu u nadi da će smiriti tenzije, ali su se one ubrzo pretvorile u sukobe sa desetinama mrtvih i stotinama ranjenih.
Kao i druge bivše sovjetske republike, Kazahstan od sticanja nezavisnosti prolazi kroz težak proces tranzicije koju odlikuje korupcija i veliki rast nejednakosti, što je razlog za duboko nezadovoljstvo u društvu. Zemlja nije imala mnogo koristi od Evroazijske ekonomske unije – koju je formirala zajedno sa Belorusijom, Kirgistanom, Tadžikistanom, sa Rusijom na čelu – čiji je cilj da olakša trgovinsku razmenu, podstakne strane investicije i privredni oporavak regiona (sličnu ambiciju ima Otvoreni Balkan).
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 13. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
