Drugi jun. Dok farbam drvene ploče na plaži, vidim prijatelje kako nose tortu, tačnije kutiju sladoleda sa zabodenim svećicama 27 i mislim se – kome je rođendan? Sve dok ne shvatim da se povorka kreće ka meni. Nisam zaboravila da mi je rođendan samo nisam prepoznala svećice na torti. Gledam u taj broj i pojma nemam otkud je došao. Godine su kao one fotografije koje nastanu kad i ne znaš da te neko slika i onda kasnije, kad ih vidiš, uopšte sebi ne ličiš na sebe. I dok posmatram svoju mamu, često se pitam – otkud joj toliko velika deca. I ne mislim da su moje godine velike ili bilo šta, samo kao da nisu moje. Kasnije odlazim do mora i ležim u pesku zatvorenih očiju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
