Kada je sve normalno ona se i po danu i po noći vidi iz daljine, još dok se putnik nalazi kilometrima udaljen od Kelna: poznata gotička katedrala. Ali, ova vremena nisu normalna: katedrala je sada nakon 23:00 – u mraku. A razlog je: štednja struje. S obzirom na to da iz Rusije stiže znatno manje gasa nego što je to uobičajeno (a gas se delimično koristi i za proizvodnju struje), Nemačke zemlja se priprema na teške zimske dane.
„Još nema razloga za paniku, ali moramo da se pripremimo za stvarnu vanrednu situaciju. S jedne strane, postoje uska grla u snabdevanju gasom, ali naravno postoje i scenariji za slučaj nestanka struje koje mi ovde moramo da razmotrimo“, kaže Andrea Blome, gradska menadžerka Kelna. „Naš glavni zadatak sada jeste da održimo takozvanu kritičnu infrastrukturu u pogodnu, pa i u slučaju da dođe do nestašice struje.“
No, kako napominje Blome, to je samo početak: „Sada štedimo struju jer se gas za grejanje leti ne troši. To se za sada pre svega odnosi na rasvetu: stadion Kelna, katedrala, gradska kuća, mostovi na Rajni… Sve se to gasi u 23 sata, a od jeseni će i sat ranije, u 22 sata“, kaže Blome.
Ulična svetla prigušena, bazeni hladniji, računari isključeni
U Kelnu se sada noću gase svetla na više od 130 zgrada, ali štedi se samo na rasveti. Da bi se potrošnja smanjila za 15 odsto, kako je to odredila Evropska unija, štedi se gde se može.
Klima uređaji se u gradskim kancelarijama koriste štedljivo, zimi bi te prostorije trebalo da se zagrevaju samo na 19 stepeni. Voda u bazenima je osetno hladnija. Blome po svaku cenu želi da izbegne zatvaranje bazena – zbog kurseva plivanja za decu. Ali, neki drugi gradovi u Nemačkoj to su već učinili.
Takođe, službenici grada Kelna se mole da svakodnevno štede energiju. „Napravićemo uputstva za naših 23.000 službenika u gradskoj upravi da bismo ih senzibilizovali – recimo da stvarno ugase računar kad se odlaze iz kancelarije.“
Nemci kupuju armature za tuševe i umivaonike
Pre dva meseca je nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni) pozvao građane na štednju energije i najavio da bi jesen i zima mogli da budu teški. Njegov apel je glasio otprilike ovako: manje se grejati, ne koristiti klimu i – tuširati se najviše pet minuta u mlakoj vodi, po mogućstvu tušem koji štedi vodu.
Pri tom takve tuševe nije jednostavno pronaći. Aleksander Ceh, direktor jednog od vodećih proizvođača, „Groe“, za DW kaže: „Potražnja za proizvodima za uštedu vode poslednjih nedelja je porasla za gotovo deset odsto.“
Nemci su Habekov poziv čini se prihvatili, bar tako pokazuju ankete. To jeste delimično izraz neslaganja s ruskim napadom na Ukrajinu, ali je pre svega pokušaj da zaštite svoj novčanik: tuširaju se kraće i sa hladnijom vodom, sve češće isključuju mobilne telefone ili računare i paze da šporete i ringle ne uključuju za svaku sitnicu…
Očajnički tražen: energetski savetnik
I pokušavaju da pronađu nekog od ljudi koji su trenutno među najtraženijim: energetskog savetnika. U Nemačkoj ih ima oko 13.000, a Celija Šice je jedna od njih. Ona je direktorka Bonske energetske agencije.
U prvom kvartalu ove godine njena agencija dobila je 70 odsto dodatnih upita. Zbog velikog broja zainteresovanih, u međuvremenu se prešlo s individualnih konsultacija na grupne sastanke. Na njima se predstavljaju osnovne stvari o krovnim solarnim panelima, savetuje se u vezi s izolacijom zgrada i objašnjava sve o toplotnim pumpama. Na termin se čeka i po dva meseca.
„Neposredni cilj jeste smanjiti potrošnju energije, a to zapravo znači da se najpre sagleda šta se sada koristi? Još uvek postoje npr. radijatori u garaži ili u podrumu. Ako svako smanji termostat za jedan stepen, uštedi se šest odsto energije“, kaže Šice.
Dugoročni je cilj, dodaje, klimatska neutralnost. Grad Bon to želi da postigne do 2035. godine – kao i mnogi drugi gradovi u Nemačkoj. To znači – struja i grejanje bez fosilnih goriva kao što su ugalj, nafte ili gas.
Tagovi
