Zamislite svet u kom se susreću mozak minijaturnog crva i moć veštačke inteligencije, stvarajući tako potpuno novu vrstu kiborga. Ne, ovo nije scenario iz naučno-fantastičnog filma, već stvarnost koju su naučnici uspeli da stvore u laboratoriji.
Iako je ovakav scenario do pre par godina zvučao nezamislivo, stvari su polako počele da se menjaju. Na bolje ili na gore, vreme će pokazati.
Okosnica ove priče je crv dugačak svega jedan milimetar, a veštačka inteligencija obučena je da ga vodi do njegove omiljene poslastice. Šta je razultat ovoga i zašto bi to nekome uopšte bilo bitno?
Ovo je senzacionalan eksperiment koji otvara vrata za dalja istraživanja na polju neuronauke i integracije AI u žive organizme.
Korišćenjem metodologije poznate kao učenje kroz pojačanje, iste one koja omogućava veštačkoj inteligenciji da savlada složene igre, naučnici su razvili neuronsku mrežu koja može da analizira različite akcije i njihove posledice. Ova mreža je obučena da vodi crve ka njihovom omiljenom obroku – bakteriji ešerihiji koli.
Eksperiment je izveden na jednostavan način – kamera je pratila svaki pokret crva, dok je veštačka inteligencija kontrolisala svetlo, uključujući ga i isključujući kako bi usmeravala crva ka cilju.
Ključni trik leži u genetici. Crvi su bili modifikovani da njihovi neuroni reaguju na svetlost. Svetlo je aktiviralo ili deaktiviralo određene neurone, pokrećući ili sprečavajući kretanje. Naučnici su testirali šest različitih genetičkih linija crva, u kojima su neuroni u različitom broju reagovali na svetlost. Sistem obučavan tokom pet sati uspeo je da prepozna obrasce i uputi crva ka meti brže nego što bi to crv uradio samostalno.
Zanimljivo je da su crv i veštačka inteligencija razvili neku vrstu saradnje. Kada bi sistem AI usmerio crva ka cilju, a na putu bi se našla mala prepreka, crv bi je zaobišao. Ovaj neočekivani ishod otvara pitanje – šta sve možemo postići u budućnosti, kada neuronske mreže i živi organizmi udruže snage?
Naučnici su pohvalili ovaj rad zbog njegove jednostavne postavke. Fleksibilnost učenja kroz pojačanje omogućava AI da savlada složene zadatke, a ovo istraživanje pokazuje potencijal za dalji razvoj. Čenguang Li, biofizičarka sa Harvarda i vodeća autorka studije, za Scientific American kaže da bi se ova metoda mogla primeniti na daleko složenije probleme – na primer na prilagođavanje duboke moždane stimulacije strujom za lečenje Parkinsonove bolesti kod ljudi.
Jednog dana, moglo bi se desiti da, zahvaljujući kombinaciji učenja kroz pojačanje i biomedicinskih implantata, ljudi steknu nove veštine ili unaprede postojeće. Veštačka inteligencija i ljudski mozak – nekada puka fikcija, sada polako postaju deo naše stvarnosti.
Tagovi
