Kijanu Rivs: „Bol i gubitak, to su stvari koje nikada ne odlaze. Zauvek ostaju sa vama“

Glumac Kijanu Rivs kaže da nikada nije preboleo nijedan gubitak u životu i da je taj bol koji je osetio u životu zauvek ostao sa njim.

Rivs (54) nije poznat kao pričljiv tip, bar ne u javnosti. Vrlo je strogo čuvao privatnost, oglašavao se skoro – nikad, a kada je 1999. godine njegova verenica Dženifer Sim izgubila bebu, a onda četiri godine kasnije i poginula, Kijanu se potpuno povukao. Govorio je, kako bi to frazom opisali, kroz filmove. Zato je i iznenadio javnost što je prvo kod Elen Dedženeris priznao da je bio zaljubljen u Sandru Bulok dok su snimali film „Brzina“, ali da se stideo da joj to kaže, želeći da sve ostane profesionalno, a onda i kod Stivena Kolberta u emisiji „The Late Show“ govorio o smrti („znam šta se događa posle smrti…Znam da ćemo onima koji nas vole nedostajati.“)

Ovoga puta je za Gardijan, takođe vrlo šturo, takođe, progovorio o bolu i patnji kroz koju je prolazio tokom života.

Kijanu je glumac kojeg su kolege opisivale samo biranim rečima: plemenit (Vinona Rajder) ili skroman (Lorens Fišburn). Čuvena fotogrfija na kojoj sedi na klupici 2010. godine, tužan, i jede sendvič postala je jedina paparaci fotografija o njemu, a usput ga je i definisala: čovek sa tugom u srcu. Mnogi su to povezali sa krahom u njegovom životu i na poslovnom i privatnom planu. On, međutim, priznaje da melanholija u filmu Džon Vik 3 ima ikakve veze sa nekim od najtežih momenata u njegovom životu. Nakon što mu se dete, ćerka Ava, rodila mrtva, ubrzo su verenica i on raskinuli, a dve godine kasnije, Dženifer je poginula u saobraćajnoj nesreći. Kijanu se nikada nije ženio, nema dece, niti je dovođen u romantičnu vezu sa bilo kojom drugom ženom od tada (iako je bilo pokušaja). Nikada nije javno govorio o njihovoj smrti, ali bilo je teško nepovezati film i bol koji glavni junak doživljava sa onim kroz šta je prošao Kijanu.

„S bilo kojim likom koji igrate, onako kako ja to vidim, imate ulogu u scenariju, imate viziju reditelja i imate svoje životno iskustvo“, naveo je. Na pitanje da li je uneo svoje iskustvo u ulogu, kaže:

„O, da, mislio sam da je to jedan od temelja uloge Džona Vika. Volim njegovu tugu“, rekao je. Šta je to u vezi sa tugom koja ga opseda? On kaže da je i u životu i kod uloge sve vezano za ljubav osobe za kojom žalite.

„Bol i gubitak to su stvari koje nikada ne odlaze. One ostaju sa vama.“

Logično pitanje bilo je i da li je više razmišljao o ljudima koje je gubio kako je postajao stariji, ali on kaže da nije reč o tome. „To je uvek sa tobom, ali kao plima i oseka – dolazi i odlazi“.

Nije želeo da izdvaja posebno neku od osoba zbog kojih pati i danas, samo je rekao: „Mnogo ljudi“.

Na pitanje da li postoji momenat u njegovoj karijeri, posle filma „Bil i Ted“, kada je primetio da mu se život promenio, odgovorio je sa: „Hm, ne“. Na ponovljeno pitanje novinarke Gardijana: „Zaista?“, odgovorio je samo: „Ne“.

Kijanu kaže da ga je i to što se kao mali mnogo selio učinilo da danas ima pomalo taj usamljenički osećaj, da definitivno „ima ciganina u sebi“. Kaže i da je, to što je njegov otac napustio porodicu, sigurno ostavilo traumatično iskustvo na njegovu sestru i njega. „Ali teškoje znati kako je to uticalo na mene jer ja ne znam za drugačiji život, znate na šta mislim“, rekao je. Otac je pokušao da ga kontaktira ponovo sredinom devedesetih, ali on kaže da mu nije odgovorio na poziv. „Jednostavno nisam“, odgovorio je i bio je to kraj razgovora.

On, međutim, smatra da je imao mnogo sreće jer je za razliku od druge dece tačno znao šta želi da bude. O njemu se vode polemike da li je najbolji među najlošijim glumcima ili je najslabiji među najboljima. On kaže da nijedan od reditelja sa kojima je radio nikada nije imao primedbu na njegovu glum, a to su Bertoluči, Kopola, Frirs, Van Sant, Kenet Brana…

„Iskreno, pokušavam da ne radim bilo šta što ne želim“, kaže o izboru filmova. Posebno mu je bilo teško kada je izgubio prijatelja i srodnu dušu Rivera Finiksa. Bilo je čudno što nikada sam nije krenuo tim putem droge i načina života koji skrati život za najmanje polovinu.

„Ja jednostavno nisam bio u toj priči.“

Teško je zamisliti Leonarda Dikaprija da to radi, piše Gardijan.