Sredinom jula, Kina je u svemir na posebnu misiju lansirala raketu iz porodice „Long marč“. Bilo je to 77. lansiranje takvog modela. Prema zvaničnom podacima, 79. se dogodilo krajem avgusta. Međutim, za 78. lansiranje kineske vlasti u početku nisu ponudile nikakve informacije. Zbog toga sada ima mesta raznim spekulacijama, piše nemački Špigl o tekstu o misterioznom lansiranju kineske rakete.
Prema istraživanju britanskog Fajnenšl tajmsa – ovo lansiranje u avgustu predstavljalo je nešto posebno – vojni prodor koji predstavlja pravu retkost. Kina, prema navodima tog medija, lansirala je u niskoj orbiti hipersoničnu kliznu raketu koja može da bude opremljena nuklearnim naoružanje.
Raketa leti brzinom koja je pet puta veća od brzine zvuka i već je jednom obišla planetu, a zatim velikom brzinom pogodila svoj cilj, sa odstupanjem od oko 40 kilometara.
FT se oslanja na četiri neimenovana izvora iz američkih bezbednosnih krugova. Jedan od njih je rekao: „Nemamo pojma kako su Kinezi to uradili.“
Njihove sposobnosti u visokotehnološkoj vojnoj tehnologiji sada su daleko iznad onoga za šta su Sjedinjene Države do sada znale. Hipersonično oružje trenutno se smatra najtraženijom inovacijom.
„Naredne dve do tri biće na vrhuncu u odnosu na druge“, kaže Kristijan Moling, direktor Nemačkog društva za spoljnu politiku.
Rusija ih ima u naoružanju, Kina očigledno takođe, kao i Severna Koreja. SAD i Francuska ovakve sisteme još uvek razvijaju. Ono što ih čini toliko privlačnim za mnoge sile jeste njihova sposobnost da trajno promene međunarodni odnos snaga.
Ovakve vozila, izložena na velikoj visini, lete sporije i obično niže od konvencionalnih „ICBM-ova“ bez motora. Slične su mnogo ležernijim krstarećim raketama. Najveće dostignuće supersoničnog oružja je to što se može kretati jako brzo i, istovremeno, na potpuno nepredvidivoj putanji. Zbog toga, lako mogu da savladaju čak i najbolje postojeće sisteme protivraketne odbrane. U najboljem slučaju, vojska, na primer u SAD, može da posmatra njihov let pomoću svemirskih senzora. Ali, gde će udariti bojeve glave koje transportuju ova vozila, mogu da saznaju kada bude isuviše prekasno.
„To je velika briga za ove sisteme naoružanja. U teoriji, kineski sistem naoružanja bi mogao da dosegne bilo koju tačku na zemlji“, kaže Moling.
Hipersonične rakete su omogućile „ogromno ubrzanje rata“ i posledično su skratile vreme upozorenja na samo nekoliko minuta i, prema Molingu, ugrozile bezbednost i stabilnost.
„Pošto prisiljavaju ljude da donose odluke veoma brzo, rizik od slučajnog rata proporcionalno raste. To je ono što ovo oružje čini toliko opasnim“, kaže Moling.
Domet hipersonične rakete očigledno predstavlja dodatnu opasnost. Prema Fajnenšl tajmsu, oni mogu doći u SAD iz Kine preko Južnog pola. Protivraketna odbrana je do sada uvek preuzimala rute leta preko Severnog pola i samo se za njih pripremala.
„Ne znamo kako se možemo odbraniti od ove tehnologije“, rekao je Robert Vud, stalni predstavnik Sjedinjenih Država za pitanja razoružanja.
Sjedinjene Države su „veoma zabrinute“ zbog kineskog napretka, ali se nadaju da se ova nova tehnologija može obuzdati međunarodnim sporazumima u narednom periodu.
Kineske vlasti su negirale da su testirale nuklearne hipersonične rakete ranije tokom godine i poručile da je to bila rutinska provera svemirske opreme.
Međutim, Moling smatra da dokazi govore suprotno. Ipak, biće potrebno mnogo strpljenja, informacija i vremena kako bi se razjasnila prava pozadina 78. lanisranja svemirske letelice „Long marč“.