Kako se nositi sa sve jačom Kinom? Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok se na samitu G7 založila za zauzimanje „jasne pozicije“. Vlada u Berlinu i dalje traži kurs.
To što su ministri spoljnih poslova sedam ekonomski najmoćnijih i najdemokratskijih država G7 formulisali u svojoj završnoj deklaraciji u Karuizavi u Japanu, u skladu je s onim čemu se nadala nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni). Oni su nedvosmisleno pozvali Kinu da se pridržava međunarodnih pravila: „Podsećamo Kinu da je potrebno da se pridržava ciljeva i principa Povelje Ujedinjenih nacija i da se uzdrži od pretnji, pritisaka, zastrašivanja ili pretnji nasiljem.“
Grupu G7 čine SAD, Francuska, Velika Britanija, Kanada, Japan, Italija i Nemačka.
Težak sastanak u Kini
Berbok se već duže vreme zalaže za kritički kurs prema Kini. Susretom u Karuizavi završeno je šestodnevno putovanje po Aziji šefice nemačke diplomatije, tokom kojeg je posetila Kinu, Južnu Koreju i Japan.
Naročito delikatna bila je poseta Kini, gde je kritikovala stanje ljudskih prava. Njen kineski kolega, Ćin Gang, te kritike je odlučno odbacio. Berbok je takođe otvoreno govorila i o kineskim pretnjama Tajvanu.
Spor u vezi sa Tajvanom
Kina smatra da demokratsko ostrvo Tajvan pripada kineskoj naciji i sve otvorenije preti Tajvanu, na primer vojnim manevrima u moru između dve zemlje.
Ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang, hladno je reagovao na kritike nemačke ministarke i odgovorio da je ostrvo deo Kine. A onda je, ne navodeći direktno Nemačku i ministarku spoljnih poslova, rekao: „Ono što Kini najmanje treba to su učitelji sa Zapada.“ Jasne reči druge najveće svetske ekonomske sile.
Nemačka vlada i dalje bez koncepta
Promene kroz trgovinu? Kina kao partner, konkurent ili sistemski rival? Putovanje nemačke ministarke spoljnih poslova i sastanak G7 u Japanu pokazali su da ministarka Berbok želi jasne reči kada je u pitanju sve snažnija Narodna Republika Kina.
Ali, nemačka vlada još uvek nema koncept oko kojeg su se složile sve stranke vladajuće koalicije, SPD, Zeleni i Liberali. Pritom je vremenski pritisak sve veći. Mnogi su odavno formulisali ideje kako bi se trebalo odnositi prema najvažnijem i sve više autokratskom trgovinskom partneru.
U svakom slučaju, Analena Berbok jasno je stavila do znanja da ne bi trebalo „zatvarati oči“ kada je reč o kršenju međunarodnog prava, posebno kada je reč o Tajvanu. O tome je govorila i u japanskoj Karuizavi: nemački partneri u regionu „već sada jasno vide da Kina sve više želi da svojim pravilima zameni postojeća, opšteobavezujuća međunarodna pravila“. Ministarka Berbok zato smatra da bi prema Kini trebalo zauzeti „jasnu poziciju“.
Brojni koncepti – rešenja nema
Samo, kako bi ta „jasna pozicija“ trebalo da izgleda? O tome očigledno nema saglasnosti u nemačkoj koalicionoj vladi. Još od prošle godine poznati su dokumenti Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva privrede Nemačke o reformisanoj strategiji prema Kini. Na čelu oba ministarstva su političari Zelenih.
Sredinom novembra prošle godine bili su poznati prvi detalji strategije prema Kini Ministarstva spoljnih poslova. Ekonomsku zavisnost od Kine bi trebalo pod hitno smanjiti, navodi se. Narodna Republika sve je više konkurent i sistemski rival. Navodi se još i da bi trebalo razmotriti zaustavljanje uvoza iz onih regiona sa „naročito velikim kršenjima ljudskih prava“, na primer iz ujgurskih regiona.
Opozicioni demohrišćani zahtevaju brži tempo
Vladino oklevanje i odugovlačenje vezano za politiku prema Kini otvara prostor opoziciji za napade. „Tu bi trebalo da se pita kancelar Olaf Šolc, koji je ponovo uzdržan“, kritikuje za DW stručnjak demohrišćana za spoljnu politiku Johan Vadepul.
Poslanička grupa CDU i CSU u Bundestagu sada izlazi sa svojim dokumentom vezanim za Kinu, koji je DW dobio na uvid. „Želimo nacionalni konsenzus o kineskoj politici“, kaže Vadepul. On smatra da bi Nemačka ekonomski morala da postane manje zavisna od Kine, a da rizici vezani za tu komunističku zemlju moraju biti smanjeni.
Makronova ideja drugačija
U Nemačkoj se dakle naveliko diskutuje o ispravnoj politici prema Kini. Slično je i u drugim evropskim zemljama.
Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Kini nedavno je podigla veliku prašinu. Makron je tamo rekao da bi, s obzirom na velike tenzije između Vašingtona i Pekinga u vezi sa Tajvanom, Evropi bilo dobro da „izbegne krize koje nisu naše“. Po tom pitanju, smatra, Evropa ne bi trebalo da sledi SAD i mora da pazi da ne „postane vazal“.
Kancelar Šolc mora da se izjasni
Dakle, prema Makronovoj izjavi, Evropa nije čvrsto na strani Tajvana? Više je Nemačka. U svakom slučaju, konzervativna nemačka opozicija podržava kurs koji zagovara ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
„Sve u svemu, ona je u Kini dobro nastupila“, ocenjuje za DW predstavnik demohrišćana zadužen za spoljnu politiku Vadepul. On je i pratio ministarku na njenom putovanju u Kinu.
Misija ministarke spoljnih poslova Analene Berbok u Aziji i konferencija ministara spoljnih poslova G7 su priprema za veliki samit šefova država i vlada G7, koji se od 19. do 21. maja održava u Hirošimi, u Japanu. Na njemu će učestvovati i kancelar Olaf Šolc. Već sada je jasno da će jedna od tema biti autokratska Kina. Nejasno je, međutim, da li će kancelar tada doći sa kineskim konceptom svoje vlade.