Lokalne samouprave u Kini odobrile su više novih energenata na ugalj u prva tri meseca 2023. nego u celoj 2021. godini, prema zvaničnim dokumentima
Odobrenja, koja je analizirao Greenpeace, otkrivaju da je između januara i marta ove godine podržano najmanje 20,45 GV energije uglja, u odnosu na 8,63 GV u istom periodu 2022. U celoj 2021. godini odobreno je 18 GV uglja.
Petogodišnji plan Komunističke partije Kine (KPK) iz 2016. stavio je veliki naglasak na smanjenje upotrebe uglja i razvoj čistih izvora energije. Si Đinping, kineski lider, obećao je 2020. godine da će zemlja postati karbonski neutralna do 2060. godine.
Tako se smanjila proizvodnja električne energije od uglja, jer su lokalne vlade nastojale da svoje lokalne ekonomije drže u skladu sa prioritetima Pekinga. Porast proizvodnje energija na ugalj počeo je 2020. godine, kada se petogodišnji plan priveo kraju, pošto su lokalne samouprave očekivale još stroža ograničenja za ekspanziju uglja u sledećoj rundi.
Međutim, Kina je 2021. godine pretrpela velike nestanke struje, što je dovelo do dramatične promene energetskih prioriteta KPK. U septembru je cena električne energije porasla dok su fabrike ponovo otvorene da bi zadovoljile globalnu potražnju, u vreme kada je ostatak sveta izašao iz pandemije.
Kina se oslanja na ugalj za više od polovine svoje potrošnje energije. Kako su se domovi na hladnijem severu zemlje suočili sa iscrpljujućom zimom bez toplote, vladina retorika se pomerila sa smanjenja uglja na davanje prioriteta energetskoj bezbednosti. To je rezultiralo „mitom da će, ako izgradite više elektrana, to doneti veću energetsku sigurnost“, rekao je Ksie Venven, borac za klimu i energiju u Greenpeace-u.
Rat u Ukrajini, zbog kojeg su globalne cene energije porasle, bio je „još jedan veliki događaj koji je podstakao narativ o energetskoj bezbednosti“.
Učesnici kampanje tvrde da za zadovoljenje rastućih energetskih potreba Kine nije potrebno više uglja, već je važna fleksibilnija mreža. U izveštaju koji je ovog meseca objavio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha, navodi se da tehnologije za skladištenje čiste energije „još nisu dovoljno zrele da bi se primenile u razmerama koje se smatraju neophodnim“ za planove Kine da proširi upotrebu obnovljive energije.
Više od 75% kineskih resursa uglja, vetra, sunca i hidroenergije nalazi se na zapadu zemlje, dok se više od 70% potrošnje energije dešava u centralnoj i istočnoj Kini. Pet provincija na istočnoj obali čini skoro dve petine ukupne potrošnje Kine. Tek treba da se pronađe rešenje za efikasan rebalans ovog problema.
Ipak, u 14. petogodišnjem planu, koji obuhvata period do 2025. godine, Vlada je navela da više od polovine povećane potražnje za energijom u tom periodu treba da bude pokriveno obnovljivim izvorima energije. Između 2010. i 2021. proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je po prosečnoj godišnjoj stopi od 19,2%, prvenstveno iz energije vetra i sunca. Ali, prošle godine Si Đinping je rekao da će ugalj ostati oslonac kineskog energetskog miksa koji bi „bilo teško promeniti u kratkom roku“.
Tagovi
