Zabrinutost zapadnih zemalja zbog toga što Srbija kupuje oružje od Kine, posebno članica NATO na čelu sa SAD, potpuno je preterana i suvišna, ocenjuje kineski državni list Global tajms.
Kineski vojni stručnjak Song Džongping, autor teksta „NATO previše osetljiv na srpsku pragmatičnu kupovinu oružja od Kine“, navodi da je Srbija početkom jula uvela šest kineskih bespilotnih letelica CH-92A u svoje oružane snage i tako postala prva evropska zemlja čija armija koristi bespilotne letelice iz Kine.
On ocenjuje da taj potez „otvara nove kanale Kini za proboj na evropsko tržište oružja“ i dodaje da će Srbija „u bliskoj budućnosti“ kupiti i kineski raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3, izvoznu verziju sistema HQ-22. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Beograd još nije kupio sistem FK-3, već da razmišlja o toj nabavci.
Ti dogovori Beograda i Pekinga „zabrinuli su zapadne zemlje“, stoji u tekstu, čiji autor ocenjuje da je Srbiji „neophodno da očuva nacionalnu bezbednost“ i da joj je za to bilo potrebno da kupi „napredno odbrambeno oružje“.
„Sećanja na rat na Kosovu krajem devedesetih godina, kada je NATO jednostrano napao SR Jugoslaviju i prouzrokovao velike ekonomske gubitke, i dalje su snažna. Srbija je oduvek verovala da bi, da je Jugoslavija imala izviđačke bespilotne letelice 1999. godine, njene vazduhoplovne snage mogle da preuzmu inicijativu umesto da čekaju da budu bombardovane“, piše list Komunističke partije Kine.
Da je Jugoslavija imala rakete za protivvazdušnu odbranu kao što su HQ-22 zemlja-vazduh, dodaje se u tekstu, NATO ne bi imao priliku da izvede obimne vazdušne napade u trajanju od 78 dana.
Autor navodi da je vojni budžet Srbije ograničen, da su u 2019. godini vojni troškovi Srbije bili svega 1,14 milijardi dolara i da Beograd nije mogao da priušti ruski raketni sistem S-400.
„Sistem koji je Kina ponudila predstavlja dobar dogovor koji bolje odgovara potrebama Srbije. Ova kupovina je pragmatična pošto Srbija aktivno želi da se pridruži Evropskoj uniji od 2010. godine da bi dodatno ublažila tenzije sa susednim zemljama“, piše u tekstu.
List navodi da je kineski izvoz oružja „u potpunosti u skladu s odredbama međunarodnih zakona“.
„Kina je 6. jula 2020. završila sve pravne procedure za pristupanje Ugovoru o trgovini naoružanjem (Arms Trade Treaty). Ovaj potez pokazuje da Kina pokušava da održi globalni i regionalni mir i stabilnost i da aktivno učestvuje u upravljanju globalnom trgovinom oružjem. Takođe odražava napore Kine na očuvanju međunarodnog sistema kontrole naoružanja“, piše Džongping.
On dodaje da je Kina „uvek vršila strogu kontrolu i upravljanje svim vojnim izvozom“ i da ima „kompletan set politika i propisa o vojnom izvozu“.
„Kineske vojnotrgovinske politike ne samo da ispunjavaju zahteve međunarodnih ugovora, već ih znatno prevazilaze. Na primer, Kina izvozi vojne proizvode samo u suverene države i nikada neće prodavati vojne proizvode nedržavnim akterima. Svi navedeni detalji pokazuju da kineski izvoz konvencionalne vojne opreme u Srbiju u potpunosti ispunjava zahteve Ugovora o trgovini naoružanjem“, navodi Global tajms.
Kineski vojni stručnjak piše da je globalnom tržištu oružja „potrebna fer konkurencija“ i da Kina „ima pravo da izvozi napredno naoružanje“.
„SAD su uvek bile najveći svetski izvoznik oružja, a u poslednjih pet godina imale su više od jedne trećine udela u ukupnom svetskom izvozu oružja. Rusija je na drugom mestu po izvozu oružja, sa petinom udela u globalnim isporukama oružja. Francuska je na trećem mestu, sa osam odsto. Među prvih pet izvoznika oružja su i Nemačka i Kina“, dodaje se u tekstu.
(Beta)
Bobby
НАТО је увек осетљив на нешто што би могло да делује против његових интересе (читај: војне силе), а још је приде и непознатог учинка, што може да значи и да би заиста могло да делује, односно да буде ефикасно. Стога је НАТО увек за то да се купи оно шта они сигурно знају да делује, односно да делује баш онако како је њима познато да делује и како је њима познато да то деловање може да се избегне. Некако је, вероватно игром случаја, производња таквих система баш у државама у којима (по НАТО-у) не владају ауторитарни режими, па би НАТО, ето, на такву куповину гледао благонаклоно. Претпостављам да НАТО-у на овим просторима, као војном непријатељу Србије '99. и тренутном окупатору дела територије, предстоје времена у којима би у сваком евентуалном случају понављања агресије, морао да се сусретне са мноооого ефикаснијим одговором, а у чему би га калкулације "цене" таквог поступка морале унапред одвратити. На крају, жалосно је да Србија у овој области нема много чега од тога да направи, из заостатка у технолошком развоју, па би бар овај систем могао да послужи као почетни трансфер технологије у тој области.