Više od 1.800 godina nakon što je kineski pronalazač Džang Heng razvio prvi seizmoskop u istoriji, naučnici sada sprovode istraživanja o predviđanju zemljotresa koristeći satelit nazvan po njemu, piše agencija Sinhua.
Lansiran u februaru 2018. godine, prvi kineski seizmo-elektromagnetni satelit, Džangheng 1, dizajniran je da uhvati elektromagnetne signale u svemiru, kao podršku za predviđanje zemljotresa, kao i praćenje i upozoravanje na vremenske prilike u svemiru.
„Tokom proteklih pet godina, satelit Džangheng 1 je postigao brojna dostignuća“, rekao je Šen Suhui, glavni naučnik satelitskog programa, ističući najnoviji napredak satelita na 35. nacionalnom simpozijumu o istraživanju svemira koji je nedavno održan.
Koristeći satelit, dobili smo globalne podatke o geomagnetnom polju i podatke o globalnom niskofrekventnom elektromagnetnom spektru i uspostavili dva modela za naknadno istraživanje podataka, dodao je on.
Predviđanje zemljotresa je oduvek predstavljalo globalni izazov. Naučnicima je bilo teško da akumuliraju dovoljno slučajeva destruktivnih zemljotresa za prikupljanje statistike i da izvrše validaciju metoda i teorija predviđanja, objasnio je naučnik.
„Satelitski monitoring probija ograničenja tradicionalnog istraživanja zemljotresa“, rekao je Šen i dodao da je statistika pokazala da su elektromagnetni poremećaji u svemiru povezani sa pojavom zemljotresa.
Satelit Džangheng 1 omogućava naučnicima da prošire svoja posmatranja na globalne razmere i sprovode statističke studije sa velikim uzorcima, dodao je on.
Prema rečima ovog naučnika, tokom proteklih pet godina, Džangheng 1 je registrovao oko 60 potresa magnitude 7,0 i više, kao i skoro 600 potresa magnitude 6,0 i više širom sveta.
„Otkrili smo da do 80 procenata zemljotresa jačine 6,0 stepeni ili više pokazuje prethodne signale pola meseca pre događaja“, rekao je on.
Iako je potvrdio napredak koji je napravio satelit Džangheng 1, Šen je priznao da je još dug put do preciznog predviđanja zemljotresa.
On je istakao da je veliki broj prekursorskih signala identifikovan vraćanjem podataka nakon što se zemljotres dogodio, a samo mali broj prekursorskih signala je detektovan unapred.
To je zbog složenosti obrade podataka i nemogućnosti praćenja globalnih podataka u realnom vremenu sa ograničenom ljudskom i računarskom snagom, objasnio je on.
Sem toga, tačno predviđanje vremena, lokacije i intenziteta još uvek nije moguće. Prekurzorni signali koje detektuju sateliti često se pojavljuju nekoliko stotina kilometara od epicentra, dodao je Šen.
„Podaci sa satelita su daleko od dovoljnog. Predviđanje zemljotresa zahteva multidisciplinarna istraživanja seizmologije, elektromagnetike, geodezije i geohemije“, rekao je on.
Uprkos trenutnim ograničenjima u predviđanju zemljotresa, 58-godišnji naučnik ostaje siguran da ta oblast ima persoektivu u budućnosti.
Prema njegovim rečima, razvojem informacionih tehnologija kao što su mašinsko učenje, veliki podaci i veštačka inteligencija, ljudi će moći da vrše obradu podataka u realnom vremenu pre nego što dođe do zemljotresa.
„Verujem da se za narednih 10 do 20 godina može očekivati napredak u predviđanju zemljotresa“, rekao je Šen.
Naučnik je takođe otkrio da Kina planira da lansira satelit Džangheng 1-02 u bliskoj budućnosti. Novi satelit će omogućiti danonoćno praćenje i proširiti domet posmatranja do severnog i južnog pola Zemlje, poboljšavajući njegovu sposobnost da posmatra promene u Zemljinom sistemu.
Tagovi
