ARNŠTAT, Nemačka – Zvaničnici u Briselu i Berlinu možda su uzrujani zbog uticaja Kine na evropsku ekonomiju, zbog luka nad kojima Kina ima kontrolu ili tehnoloških kompanija koje su sada vlasništvo kineskih, ali to ne predstavlja nikakav problem ovde u Arnštatu.
Teško je pronaći ikoga u ovom nemačkom gradu koji broji 28.000 stanovnika ko nije uzbuđen zbog planova kineske kompanije da investira više od dve milijarde dolara u izgradnju fabrike baterija na obodu grada.
Projekat kompanije CATL predstavlja primer kineskog modela poslovanja koji podrazumeva izgradnju potpuno nove fabrike u Evropskoj uniji, umesto kupovine postojećeg postrojenja.
Arnštat je ujedno mesto koje najbolje ilustruje ambivalentnost Evropljana prema kineskih investicijama: boji se moći, voli novac.
Kada je jedna kineska kompanija 2016. kupila Kuku, nemačku fabriku za proizvodnju industrijskih robota, ali i kada je kineski investitor protekle godine otkupio skoro 10 odsto nemačkog giganta auto-industrije Daimler, Evropljani su se uzbunili, te je usvojena nova regulativa koja članicama EU pruža više moći u kontrolisanju investicija.
Međutim, kada je CATL prošlog leta saopštio da je za izgradnju fabrike koja će baterijama za električne automobile snabdevati kompanije Volvo i BMW odabrao Arnštat, svi su podržali odluku sa kancelarkom Angelom Merkel na čelu.
Oni koji odobravaju projekat smatraju da on predstavlja novu, benigniju etapu uspona Kine kao ekonomske supersile. Umesto da preuzme evropsku tehnologiju ili kultne brendove poput Volvoa, kineska kompanija predstaviće sopstvenu tehnologiju; takođe, umesto da industrijske poslove uništi jeftinom radnom snagom, kako su naveli nemački zvaničnici, CATL će otvoriti 2.000 radnih mesta, što je naročito važno sada kada nemačko tržište rada pokazuje prve znake slabosti.
„Situacija je potpuno drugačija nego sa Kukom“, naveo je Volfgang Tifense, ministar ekonomije u nemačkoj saveznoj državi Tiringiji u kojoj se nalazi Arnštat.
Tifense je bio toliko odlučan u svojoj nameri da namami CATL u Arnštat da je, ubrzo posle saopštenja kompanije 2017. da je u potrazi za lokacijom u Nemačkoj, seo na avion i otišao u posetu sedištu CATL u Nindeu u provinciji Fuđen, kako bi lično ponudio mesto za izgradnju.
„Omogućili smo transfer tehnologije za proizvodnju baterija iz Kine u Evropu“, rekao je Tifense. „Ovo je potpuno novi oblik saradnje.“
Neki analitičari upozoravaju da Kina ima zadnje namere, da je CATL deo nastojanja da se dominira strateški važnom tehnologijom. Baterije čine polovinu cene električnog automobila, a pošto su električna vozila sve popularnija, ko god bude kontrolisao proizvodnju baterija, vladaće automobilskom industrijom.
Osnovan pre manje od deset godina, CATL je postao konkurentan kompanijama Tesla, Panasonic, LG Electronics i drugim proizvođačima litijum-jonskih baterija. Arnštatski projekat je deo plana za ekspanziju kompanije kako bi u narednih nekoliko godina CATL postao najveći proizvođač ovih baterija na tržištu.
Arnštatske vlasti raduju se, kako kažu, porezu koji će naplatiti kompaniji CATL, a novac će biti iskorišćen za izgradnju vrtića i bazena. Takođe ih raduje prilika da ovaj grad bude deo važne industrije.
Gradonačelnik Frank Špiling navodi da je svestan pokušaja Kine da proširi svoj uticaj u svetu i optužbi za kršenje ljudskih prava, ali smatra da nije njegov posao da raspravlja o tome.
„Moj posao je da unapredim ovaj grad. Sve ostalo je na drugom nivou. Čak i da nešto kritikujem, sumnjam da bi iko mario.“
Šuška se, međutim, o nezadovoljstvu pošto je CATL arnštatskim vlastima zasad pružio minimalne informacije o svojim planovima, iako razmere projekta neprekidno rastu.
Plan kompanije isprva je bio da investira 240 miliona evra u izgradnju fabrike, ali pošto broj narudžbina već raste, CATL će ipak, prema pisanju lokalnih medija, uložiti 1,8 milijardi evra.
Očekuje se da fabrika počne sa radom sledeće godine.
Portparolka kompanije CATL nije želela da komentariše ove navode.
Izgradnja fabrike u Arnštatu mogla bi da predstavlja i lukav politički potez.
Posle tranzicije u ekonomiju slobodnog tržišta posle ujedinjenja Nemačke 1990. godine, hiljade ljudi ostalo je bez posla kada je rad hemijske industrije obustavljen. Stopa nezaposlenosti dostigla je skoro 27 odsto.
Ipak, pošto su kompanije počele da ulažu u izgradnju fabrika, nezaposlenost je opala ispod pet odsto. Veliki broj zaposlenih radio je pod ugovorom o privremenom radu koji nije nudio nikakvu sigurnost. Stanovnici Arnštata zato podržavaju bilo kakvu investiciju koja će ekonomiji u ovom kraju pružiti nekakvu sigurnost i možda podstaći na povratak mlade ljude koji su se posle 1990. odselili na zapad u potrazi za boljim poslovima.
Ipak, sve se dešava previše brzo, smatra Džudit Riber, nekadašnja liderka levice u Arnštatu.
„Biće zanimljivo videti hoćemo li uspeti da projekat integrišemo u zajednicu.“
© 2019 The New York Times
Tagovi
