Bivši američki ministar spoljnih poslova Henri Kisindžer predložio je davanje teritorijalnih ustupaka Moskvi kako bi se okončao rat u Ukrajini. To je u nemačkim medijima naišlo na podeljena mišljenja, piše Dojče vele.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odlučno je odbacio mogućnost davanja teritorijalnih ustupaka Rusiji kako bi se okončao rat. „Šta god ruska država učinila, uvek će se naći netko ko će reći: ’Dajte da uzmemo u obzir njene interese’“, rekao je Zelenski kasno sinoć u svom video-obraćanju.
Ta izjava odnosila se na predlog bivšeg američkog ministra spoljnih poslova Henrija Kisindžera koji je ove nedelje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izneo mišljenje da bi Ukrajina trebalo da Rusiji prepusti poluostrvo Krim, koji je anektirala 2014. Kisindžer je na tom skupu govorio o stanju „Status quo ante“, odnosno o ponovnom uspostavljanju situacije kakva je bila na terenu pre početka rata u Ukrajini 24. februara. Do tada je Rusija formalno kontrolisala Krim, a neformalno i oblasti Lugansk i Donjeck.
Kisindžer je upozorio na opasnost od ponižavajućeg poraza Rusije koji bi, smatra, na duži rok ugrozio stabilnost Evrope.
„Stiče se utisak da u kalendaru gospodina Kisindžera ne stoji godina 2022. nego 1938. i da on veruje da ne govori u Davosu već u Minhenu pred tadašnjom publikom“, izjavio je Zelenski. U Minhenu su 1938. Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka sklopile sporazum kojim je Adolfu Hitleru obećana Čehoslovačka, s sve da bi se on naveo da odustane od daljih osvajanja. Ali godinu dana kasnije, Hitler je napao Poljsku i time je započeo Drugi svetski rat.
„Oni koji savetuju Ukrajini da nešto da Rusiji, te ’velike ličnosti svetske politike’, nikada ne vide obične ljude, obične Ukrajince, milione koji žive na tom području, a koje oni žele da zamene za nekakav iluzorni mir“, rekao je Zelenski.
„Tih par kvadratnih kilometara u Donbasu“
Ta izjava uglednog američkog političara Henrija Kisindžera, koji uzgred danas slavi 99. rođendan, nije izazvala zgražavanje samo u Ukrajini, već i na društvenim mrežama. Ipak, neki nemački mediji imaju nešto drugačiji pogled.
Tako se u današnjem izdanju lista Zidojče cajtung pod naslovom „Tih par kvadratnih kilometara u Donbasu“, podseća da je Kisindžer nedavno i sam izjavio da on rusku invaziju na Ukrajinu nije smatrao mogućom. „Da bi onda dao savet da se ne rizikuje stabilnost Evrope zbog par kvadratnih kilometara u Donbasu. Onaj ko iza tih rečenica naslućuje branitelja Putina ili zagovornika onog načina razmišljanja koji Zapad okrivljuje za rat, taj pojednostavljuje stvari. Kisindžer samo zna da ništa nije tako teško održati kao ravnotežu među državama“, upozorava nemački Zidojče cajtung.
A list Velt o toj temi donosi tekst pod naslovom „Kompromisi su uvek truli“. Autor ocenjuje da je teško slediti Kisindžerovu „hladnu trezvenost“, ali odmah postavlja i pitanje: „Da li je zbog toga ta analiza pogrešna?“
U nastavku se citiraju izjave američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačkog kancelara Olafa Šolca da je rat dobijen tek onda kada Moskva više ne bude mogla da diktira uslove mira. „Ali, šta uraditi ako taj trenutak nikada ne dođe?“ Autor podseća da Rusija ima druga po veličini vojsku na svetu i resurse kojima Ukrajina „jedva da može nešto da suprotstavi“.
„Kratko rečeno, sviđalo se to nekom ili ne, jednoga dana će morati da se pregovara sa Moskvom. Rezultat tih razgovora će verovatno silom prilika biti nekakav kompromis. Cilj Kijeva, da uspostavi Ukrajinu u onoj veličini koju je imala pre okupacije Krima, neće biti moguće postići“, zaključuje se u članku lista Velt.
Tagovi
