Bojan Klačar iz Cesida ocenio je u Danu uživo na TV N1 da ponavljanje izbora na 234 biračka mesta, na kojima pravo glasa ima oko 203.000 birača, neće kvalitativno promeniti ocenu izbornog procesa održanog 21. juna, a da teoretski nešto može da se promeni u odnosu snaga u parlamentu u vidu preraspodele mandata kod manjinskih partija. To će, napominje, zavisiti od izlaznosti za koju ne očekuje da bude visoka.
Iako se radi o velikom broju biračkih mesta na kojima se izbori ponavljaju, Klačar kaže da izbori ovog puta nisu centralna tema već je to epidemija koronavirusa i da u takvoj situaciji ne treba očekivati veliku izlaznost.
Dodaje da teoretski nešto može da se promeni u pogledu mandata u parlamentu, ali da su tu dva otežavajuća faktora. Prvi je što je u pitanju radni dan, a drugi je što izbori nisu centralna tema o kojima ljudi razmišljaju.
„I u redovnim okolnostima izlaznost na ponovljenim izborima je manja. Može doći do pomeranja mandata kod manjinskih stranaka, ali to zavisi od izlaznosti. Ponovljeni izbori neće kvalitativno promeniti ocenu kojiu smo dali 21. juna“, napominje Klačar.
Cesid je danas objavio preporuke koje se odnose na izborni proces, a gost Dana uživo objašnjava da se prvi deo njih odnosi na kratkoročna rešenja urgentnih problema i set tehničko-administrativnih stvari koje su predložili kako bi se na sledećim izborima smanjio pritisak na birače i zaustavio takozvani „bugarski voz“.
Druga grupa preporuka odnosi se na sistemsku promenu izbornog procesa.
„Stav Cesida je da bi bilo dobro kada se završi ovaj izborni ciklus i korona stavi pod kontrolu, da politički akteri između sebe razgovaraju o sistemskim promenama koje bi rešavale izborno zakonodavstvo. Da se promeni struktura izborne administracije… da dođe do promene izbornog sistema… Posle ovih izbora je dobar momenat da se razgovara o sistemskim stvarima, da se otvori pitanje sistemske promene izbornog zakonodavstva“, napominje Klačar.
Kada je u pitanju ponavljanje izbora na velikom broju biračkih mesta, Klačar kaže da je razlog to što na tim mestima nije utvrđen rezultat glasanja, ali da je nepoznato iz kog razloga je to bilo nemoguće uraditi.
„Da bismo znali moramo imati uvid u izborni materijal. Problem je takav da na 234 biračka mesta sastav biračkih odbora nije bio u stanju da sprovede izborni proces. To nas dovodi do pitanja zbog čega se to dešava. U ovom slučaju razlika je povezana sa činjenicom da je Republička izborna komisija preporučila da zapisnici moraju da budu popunjeni na kvalitetan način i bez ikakvih dilema. Očigledno je da se to nije desilo, a budući da je deo preporuka da svi zapisnici budu javno dostupni, očigledno je da ljudi na terenu nisu bili u stanju da sprovedu izborni proces, pa je RIK morao da ponovi izbore“, objašnjava Klačar.
On napominje da je RIK organizovao mnogo obuka, ali da stranke nisu bile u obavezi da ljude koji su prošli obuke pošalje u biračke odbore, zbog čega Cesid predlaže da izborna administracija dobije profesionalni status, sa sopstvenim budžetom i da to budu ljudi koji prolaze kontinuiranu obuku između izbora.
Klačar kaže da je preporuka Cesida da to ne budu ljudi iz političkih partija, ali da pripadnost partiji ne mora nužno da bude isključujući faktor.
Govoreći o samom izbornom procesu održanom 21. juna, Klačar kaže da je on ponovio iste slabosti kao i prethodni u delu koji se odnosi na medije i finansiranje. Kao pozitivno navodi to što je RIK svoj posao uglavnom obavljao efikasno i u skladu sa zakonskim odredbama.
Tagovi
