Predstavnici liste „Biramo borbu“ i aktivisti pokreta Kreni promeni, održali su juče protest ispred opštine Novi Beograd, zbog, kako su rekli „prekrajanja izborne volje građana“.
Njima su se, na poziv, pridružili i građani, a po završetku skupa poručeno je da „opozicione stranke traže uvid u spiskove sa proteklih izbora“.
Izvršni direktor Cesida, Bojan Klačar, kaže za Nedeljnik da opozicija, shodno optužbama sa kojima je izašla, treba da ukaže koji su tačno zapisnici prekrajani, jer se jedino na taj način može utvrditi da li je došlo do kršenja zakona i pogrešnog brojanja.
„Opozicija mora izaći taksativno sa biračkim mestima na kojima je došlo do prekrajanja biračkog spiska, kako bi se to utvrdilo u pravnoj proceduri. Ako opozicija ima zapisnike čiji rezultati ne odgovaraju onome što se nalazi na sajtu Opštinske izborne komisije, odnosno Republičke izborne komisije, onda je to dokaz da je došlo do prepravljanja. Jer birački spisak, kada se potpiše, to je finalni dokument, iza toga nema prepravke.“
A kada su u pitanju tvrdnje opozicije o drugim beogradskim opštinama – konkretno kopredsednika Zelno levog fronta Radomira Lazovića – da će najverovatnije formirati vlast u Starom gradu, Savskom vencu, Vračaru i Novom Beogradu, Klačar kaže da je to teorijski moguće, ali da nije siguran da će vlast u svim tim opštinama biti formirana sa opozicijom.
„Postoje i drugačije mogućnosti za kombinatoriku i naredni dani će biti presudni u smislu različitih pregovora koje će akteri imati između sebe. Verujem da će opozicija pregovarati i ona teorijski ima mogućnost da dođe do vlasti, ali ja ne bih rekao da je to izvesno, zato što je situacija u svim tim opštinama specifična i nije tako jednostavna kao što se čini, a to posebno važi za Vračar, gde formiranje vlasti zavisi od nekoliko grupa građana i jedne stranke, Narodne stranke, sa kojom opozicija nema dobre odnose“, objašnjava Klačar.
Pitanje „za sebe“, odnosno „grad za sebe“, kako se to ponavlja ovih dana, jeste Niš, i ono što se tamo „dogodilo“. U tom gradu je postizborna situacija bila posebno tesna, jer i opozicione stranke i one okupljene oko Srpske napredne, osvojile po 30 mandata. Stvar je „rešena“ kada je Ruska stranka saopštila da će svoj jedan mandat dati koaliciji okupljenoj oko SNS-a.
Ono što se dalje dešavalo, jesu bile tvrdnje pojedinih predstavnika Gradske izborne komisije (GIK), da „trenutni broj mandata koje SNS ima u Nišu nije isti kao onaj koji je utvrđen posle njihovog zaključivanja biračkog spiska„. Jedan od predstavnika dodao je i to da je „ili u pitanju statistička greška ili da je neko u toku noći dodao devet zapisnika koji su uticali na rezultat“.
Kako je moguće da se pitanje većine svelo na statističku grešku?
Klačar kaže da je spor oko nečeg drugog.
„Predstavnici opozicije tvrde da rezultati nisu u saglasju sa rezultatima koje oni imaju. Jedini način da se da odgovor na to pitanje jeste, ponovo, da se pogledaju zapisnici sa biračkih mesta u Nišu i da se glasovi prebroje, da se vidi da li je došlo do pogrešnog brojanja. Te zapisnike svakako imaju i predstavnici opozicije, mogu da ih vide i obični ljudi, okačeni su na ulazima u biračka mesta.“
Dalje, Klačar kaže da ono o čemu predstavnik GIK-a govori, može da bude slučaj samo ako postoji razlika – ukoliko je recimo Gradska izborna komisija tokom noći objavljivala neke rezultate na osnovu jednog dela izbornog materijala, koji je u tom momentu bio završen.
„Ključno je pitanje da li je to što je rečeno u 5 ujutro objavljeno pa da mi možemo da vidimo, da li je to neka informacija koju je predstavnik GIK-a čuo, da li mu je to neko usmeno rekao, ili nezvanično, ili je to bilo neko interno prebrojavanje glasanje, a to može da ima smisla samo ako mi imamo uvid u to šta je GIK objavila u 5 ujutru. Jedina razlika može da bude ukoliko nije bio obrađen ceo materijal.“
Kada je u pitanju dalji potencijal protesta na koje pojedini lideri opozicije pozivaju građane, oni nisu plodno tle u smislu uspešnosti, kaže Klačar.
Lider pokreta Kreni promeni, Savo Manojlović, juče je pozvao opoziciju da vrati mandate i građane na neposlušnost. Pojedini predstavnici opozicije, kao lider Ekološkog ustanka, Aleksandar Jovanović Ćuta, rekli su da ovaj poziv, Manojlović nije uputio lično opoziciji, na nekakvom sastanku, već preko medija, tako da ga neće prihvatiti.
„Savo Manojlović je sa ovim predlogom izašao samostalno, bez prethodnog konsultovanja sa ostatkom opozicije, pa je nakako opozicija stavljena pred svršen čin, gde zapravo preko medija saznaju za te planove i da imaju neki relativno kratak rok, od 24 sata, da se izjasni o tom predlogu. Verujem da će ga niti opozicija prihvatiti, a čak i u slučaju da ga prihvate, nekako je politički potencijal korišćenja izbornih uslova ili izborne krađe kao pritiska na vlast ili platforme za proteste nekako istrošen prethodnih nedelja i meseci, pa nema potencijal kakav je imao recimo u decembru ili januaru“, kaže Klačar za Nedeljnik.
I kada su u pitanju protesti, i predizboni nastup i kampanja, razjedinjenost opozicije je bio važan, a verovatno i presudan faktor za njen ovakav izborni rezultat. To potvrđuje Klačar, i dodaje da je tema razjedinjenosti, ostala prisutna kroz celu kampanju, a to je slučaj i trenutno.
„Kreni promeni i Savo Manojlović ne mogu da budu nezadovoljni jer su oni zapravo na toj podeli uspeli da politički profitiraju, uspeli su da iskoriste prazan prostor koji se otvorio i da za kratko vreme u tom prostoru naprave dobar rezultat“, dodaje Klačar.
Tagovi
