Pedeseti Svetski ekonomski forum u Davosu sinoć je otvoren koncertom Omladinskog orkestra Evropske unije, hora Simfonijskog orkestra Sao Paola i solista iz Kine, Japana, Južne Afrike, Brazila i Italije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je osnivaču i predsedavajućem Svetskog ekonomskog foruma, profesoru Klausu Švabu 50. godišnjicu tog skupa.
„Uvek ste imali viziju kako izgraditi bolju budućnost za Evropu i svet. Bili ste jedan od prvih koji su doveli u pitanje oslanjanje Evrope na fosilna goriva i pozvali na održiviji ekonomski rast“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Ona je rekla da su ljudi dugo uzimali resurse iz okruženja i proizvodili otpad i zagađenje, te da veruje da se ekonomija i planeta mogu pomiriti.
„A to možemo samo zajedno. Davos je mesto u kome se trenutno nalaze ljudi koji inače ne bi razgovarali“, dodala je ona.
Tramp, usred suđenja u Senatu, hvalio SAD: „Procvat kakav svet nikada ranije nije video…“
Predsednik SAD Donald Tramp pokušao je danas u Davosu da svetsku ekonomsku zajednicu uveri u izuzetne rezultate američke privrede.
On je u obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu podsetio da je pre dve godine na istom mestu najavio veliki povratak Amerike.
„Danas sam ponosan jer mogu da kažem da su SAD usred ekonomskog procvata kakav svet nikada ranije nije video“, rekao je on, obrativši se samo nekoliko sati pre nastavka suđenja u Senatu povodom njegovog opoziva.
Tramp je najavio da će se SAD pridružiti inicijativi za sađenje bilion stabala širom sveta, ali je većinu svog govora proveo naglašavajući da je njegov mandat na mestu predsednika SAD doprineo poboljšanju američke ekonomije, piše novinska agencija AP.
„Amerika napreduje. Amerika cveta i da, Amerika opet pobeđuje kao nikada do sada“, rekao je Tramp, a govorio je i o rekordno niskoj nezaposlenosti u SAD.
On će se tokom dvodnevne posete Davosu sastati sa ekonomskim i političkim liderima, saopštila je Bela kuća.
Tramp će se po prvi put sastati sa novom predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Nagađalo se da će Tramp zbog suđenja u Senatu otkazati putovanje, ali njegovi saradnici naglasili su da je on i dalje fokusiran na postizanje rezultata za američki narod.
Vučić: Najveća primedba koju sam čuo je „zašto kupujemo rusko oružje“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u Davosu najveća primedba koju je čuo zašto se Srbija naoružava i pri tome kupuje rusko oružje na šta je „prilično snažno i uverljivo“ odgovorio da je to samo u odbrambene svrhe i da bi mogla sebi da priušti i najsavremenije ruske sisteme S-300 i S-400 ali da to nije uradila.
„Ne kupujemo ofanzivna sredstava i ne kupujemo samo od Rusa. Mi ne želimo da budem šaka zobi i lak plen nekome, kao što smo nekada bili“, rekao je Vučić, prenoseći utiske sa okruglih stolova u kojima je učestvovao, ali više od toga nije mogao da otkrije.
Kako je rekao, u susretima u Davosu, dobio je čestitke za ekonomski napredak Srbije.
Prenoseći razgovore o politčkim temema iz susreta koje je imao, on je naveo da je podsetio kako je Srbija već dvadeset godina na evropskom putu i pitao kakve su mogućnosti da Srbija bude primljena u Evropsku uniju ukolko se postigne kompomisno rešenje sa Kosovom.
„Nisam dobio direktan odgovor“, rekao je Vučić.
On je istakao da je Srbija na evropsku putu i na njemu mora da bude i dalje, kao i da ne sme da bude “ ljutnje zato što integracije ne idu tempom“ kojim bismo želeli.
„To je naš put. Moramo biti racionalni, da tražimo što više za sebe, ali pre svega da se držimo onog – u se i u svolje kljuse“, rekao je Vučić.
On je dodao da je razgovor sa savetnikom američkog predsednika za bezbednost Robertom O’Brajanom bio veoma prijateljski, otvoren i iskren, tokom kojeg je ponovio da bi Srbija volela da ugosti Donalda Trampa.
Vučić je ispričao i da je zamolio za veće razumevanje za Srbiju i zahvalio što je uvek spreman da sasluša njene stavove, navodeći i da je odnos sadašnje američke administracije bolji nego prethodne.
„Ja sam rekao da je Srbija jedina zemlja u regionu i šire u okruženju koja je podržavala izbor predsednika Trampa“, rekao je Vučić.
Greta poručila liderima: U praksi ništa nije učinjeno za klimu
Mlada aktivistkinja Greta Tunberg poručila je danas ekonomskoj i političkoj eliti u Davosu da „u praksi ništa nije učinjeno za klimu“, čak i nakon višemesečne masovne mobilizacije mladih širom sveta.
„Klima i životna sredina su danas vruća tema, ali u praksi ništa nije urađeno“, rekla je Greta Tunberg na okruglom stolu o okviru Svetskog ekonomskog foruma.
Ona je navela da se emisija CO2 nije smanjila i upozorila da se problem neće rešiti, ako ga ne budemo tretirali kao pravu krizu.
Papa: Fokus na ljude, ne na profit
Papa Franja je danas poručio učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da u fokus stave ljude, a ne profit.
Franja je u pisanom obraćanju podsetio moćnike okupljene u Davosu na „moralnu obavezu“ da „čoveka, umesto puke težnje za moći ili profitom, stave u sam centar javnih politika“.
On je naveo da je Forum arena u kojoj se „politička volja i medjusobna saradnja mogu voditi i ojačati u prevazilaženju izolacionizma, individualizma i ideološke kolonizacije koji nažalost karakterišu savremene rasprave“.
Ohrabrio je učesnike da se solidarišu sa onima koji trpe „socijalnu i ekonomsku nepravdu i čiji je život čak ugrožen“.
Papu na Forumu predstavlja vatikanski kardinal.
„Klima jeste opasnost, ali ne i jedina„
Klimatska pitanja trebalo bi da budu jedna od glavnih tema na Svetskom ekonomskom forumu koji večeras počinje u švajcarskom skijalištu Davos, ali anketa među izvršnim direktorima svetskih kompanija, objavljena u ponedeljak, pokazuje da ta tema nije ni među prvih deset opasnosti koje vide za rast poslovanja.
U godišnjem izveštaju uoči skupa u Davosu, grupa za finansijske usluge PvC rekla je da su klimatske promene i pitanja zaštite životne sredine direktori svrstali tek na 11. mesto najvećih pretnji perspektivi rasta svojih kompanija.
Iako je to jedno mesto više nego u iz istom istraživanju pre godinu dana, pitanja povezana s klimom zaostaju za drugim problemima kao što je prekomerna regulacija, koja je zabrinutost „broj 1“.
Ostale zabrinutosti među prvih 10 obuhvataju trgovinske sukobe država, nedostatak veština među radnicima i populizam u politici.
Po istraživanju, 24 odsto generalnih direktora je „izuzetno zabrinuto“ zbog pitanja koja se tiču klime, ali ih je 38 odsto zabrinuto zbog „prevelike regulative“.
Dok se okupljaju pred Svetski ekonomski forum, generalni direktori i političari, poput američkog predsednika Donalda Trampa, trebalo bi da se suoče sa sve većim pritiskom ekoloških grupa i aktivista poput švedske tinejdžerke Grete Tunberg koji zahtevaju odgovor na „klimatsku vanrednu situaciju“.
Prošle nedelje je otkriveno da je poslednja decenija bila najtoplija ikada zabeležena na Zemlji.
Anketa je otkrila da se broj izvršnih direktora koji pesimistično gledaju na ekonomske izglede, gotovo udvostručio tokom prošle godine, a 53 odsto predviđa pad stope rasta u ovoj godini, dok je takvih 2019. bilo 29 odsto.
To je najviši nivo pesimizma koji je zabeležio PvC od kada je počeo da istražuje to pitanje 2012. godine i to ilustruje kako trgovinski sukob SAD i Kine otežava svetsku ekonomiju.
PvC kaže da je pesimizam svuda rasprostranjen, ali naročito u Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi i na Bliskom istoku.
„S obzirom na dugotrajnu nesigurnost u vezi s trgovinskim tenzijama, geopolitičkim pitanjima i nedostatkom dogovora o tome kako da se izborimo s klimatskim promenama, pad poverenja u ekonomski rast nije iznenađujuć – iako razmere promene raspoloženja jesu“, rekao je Bob Moric, predsedavajući PvC.
„Ti izazovi nisu novi za globalnu ekonomiju. Međutim, obim i brzina kojom neki od njih eskaliraju jesu novi. Ključno pitanje za lidere koji se okupljaju u Davosu je: Kako ćemo se udružiti da ih rešimo?“, izjavio je Moric.
PvC je obavio 1.581 razgovor, uglavnom onlajn, s generalnim direktorima u 83 zemlje, od septembra do oktobra 2019. godine. On uzorak strukturira po nacionalnom BDP-u kako bi se postiglo da su zastupljeni stavovi generalnih direktora u svim glavnim regionima sveta.
Jubilej
Suosnivač Foruma, nemački profesor Klaus Švab zvanično je otvorio skup rekavši da je ponosan na dve stvari.
„Prvo, kad sam tražio prvog zaposlenog upoznao sam svoju suprugu. Ali najviše sam ponosan na zajednicu koju smo izgradili“, rekao je Švab.
Svetski ekonomski forum je u čast 50. godišnjice izdao Davos manifest, skup etičkih principa za vođenje kompanija u doba Četvrte industrijske revolucije.
Ukupno se 3.000 privrednika, političara i drugih zvaničnika iz 118 zemalja očekuje na ovogodišnjem Forumu koji se završava u petak, 24. januara. Međi 53 šefova država ili vlada, čije prisustvo je najavljeno, su predsednici SAD, Iraka i Srbije, Donald Tarmp, Braham Salih i Aleksandar Vučić, nemačka kancelarka Angela Merkel, stotine direktora firmi, bankara, kao i aktivista civilnog društva, medju kojima ekološka aktivistkinja Greta Tunberg iz Švedske.
Na sajtu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu-Klostersu piše da je to „najvažnija kreativna snaga za uključivanje vodećih svetskih lidera u aktivnosti saradnje na oblikovanju globalnih, regionalnih i industrijskih programa na početku svake godine“.
Ove godine „skup 3.000 učesnika iz celog sveta ima za cilj da pruži konkretan smisao ‘kapitalizmu aktera’, da pomogne vladama i međunarodnim institucijama da prate napredovanje ka ciljevima Pariskog sporazuma i Ciljevima održivog razvoja i da olakša diskusiju o tehnologiji i upravljanju trgovinom“.
„Ljudi se bune protiv ekonomskih elita za koje veruju da su ih izdale, a naši napori da globalno zagrevanje bude ograničeno na 1,5 stepena Celzijusa postaju opasno nedovoljni“, rekao je profesor Klaus Švab, osnivač i izvršni predsedavajući Svetskog ekonomskog foruma.
„Dok je svet na tako kritičnoj raskrsnici, ove godine moramo razviti ‘Manifest Davos 2020’ kako bismo preispitali svrhu i postignuća kompanija i vlada. To je ono za šta je Svetski ekonomski forum osnovan pre 50 godina, i to je ono čemu želimo da doprinesemo u narednih 50 godina“, rekao je Švab.
Na sajtu Foruma piše i da je na programu upravo započetog ovogodišnjeg sastanka nekoliko ključnih oblasti: „Kako sačuvati planetu“, „Društvo i budućnost rada“, „Tehnologija za dobrobit“, „Pravednije ekonomije“, „Bolje poslovanje“, „Zdrava budućnost“ i „Više od geopolitike“.
(Beta)