Novi izveštaj Copernicus Climate Change Service-a prikazao je alarmantne podatke o neprekidnom periodu ekstremnih temperatura koje su 1.5 stepeni Celzijusa više od proseka pre ere industrijskih goriva.
Tokom proteklih 12 meseci, od jula 2023. do juna 2024, temperatura na Zemlji je konstantno bila iznad ovog ključnog praga, što je dovelo do najtoplijeg godišnjeg perioda zabeleženog u modernoj istoriji.
Direktor Copernicus Climate Change Service-a, Karlo Buontempo, za The Guardian je naglasio da ovi podaci predstavljaju „veliki i kontinuirani pomak“ u klimatskim promenama, umesto prolazne statističke anomalije. Najnovije istraživanje potvrdilo je zabrinutost naučnika koji sve glasnije upozoravaju na sve veće posledice globalnog zagrevanja.
„Čak i ako se ovaj specifični niz ekstrema prekine u nekom trenutku, mi ćemo svakako videti kako se obaraju novi rekordi dok klima nastavlja da se zagreva,“ rekao je. „To je neizbežno, osim ako ne prestanemo da ispuštamo gasove staklene bašte u atmosferu i okeane.“
Iako ovi rekordi ne znače da su svetski lideri već propustili svoje ciljeve u borbi protiv klimatskih promena, oni jasno ukazuju na urgentnu potrebu za daljim akcijama.
Aditi Mukherji, direktorka istraživačkog instituta CGIAR, upozorava da svako dalje povećanje globalnog zagrevanja nosi sa sobom veće rizike od ekstremnih vremenskih uslova, ozbiljnih šteta po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
Bilo da se ispušta kroz dimnjak elektrane na ugalj ili kroz izduvnu cev putničkog aviona, svaka molekula ugljen-dioksida koja zapušava Zemljinu atmosferu zadržava toplotu i menja vreme. Što se planeta više zagreva, to je manje ljudi i ekosistema sposobno da se prilagodi.
„Ovo su veoma loše vesti,“ rekla je Mukherji. „Znamo da ekstremni događaji rastu sa svakim stepenom globalnog zagrevanja – i na 1.5 stepeni Celzijusa videli smo neke od najtoplijih ekstrema ove godine.“
Neki ekosistemi su više ugroženi od drugih. U najnovijem pregledu, IPCC je otkrio da će zagrevanje od 1.5 stepeni Celzijusa uništiti 70-90% tropskih koralnih grebena, dok će zagrevanje od 2 stepena Celzijusa gotovo potpuno uništiti ove grebene.
Mukherji je uporedila 1 stepen Celzijusa globalnog zagrevanja sa blagom groznicom, a 1.5 stepeni Celzijusa sa srednje do visokom temperaturom.
„Sada zamislite ljudsko telo sa takvom temperaturom tokom godina. Da li bi ta osoba još uvek normalno funkcionisala?“
„To je trenutno naš Zemljinski sistem,“ dodala je. „To je kriza.“
Fransoa Gemene, direktor Hugo Observatory-a na Univerzitetu u Liježu, rekao je da klimatska kriza nije binarno pitanje.
„Nije ili 1.5 stepeni Celzijusa ili smrt – svaki 0.1 stepen Celzijusa ima veliki značaj jer govorimo o globalnim prosečnim temperaturama, koje se prenose u masivne lokalne temperaturne razlike.“
Čak i u najboljem scenariju, rekao je, ljudi moraju da se pripreme za topliji svet.
„Prilagođavanje nije priznanje da su naši trenutni napori beskorisni.“
Tagovi
