Tehnika geoinženjeringa, dizajnirana je da smanji visoke temperature u Kaliforniji. Prema novim studijama, ona bi mogla da izazove veće temperature i češće toplotne talase u Evropi.
Rad o kome piše Gardijan, pokazuje da ciljane intervencije na snižavanju temperature u jednoj oblasti, tokom jedne sezone, mogu da donesu privremene koristi jednim populacijama, ali isto tako, i potencijalno negativne efekte u drugim delovima sveta. Nekontrolisanom upotrebom, ova metoda bi mogla da promeni stepen efikasnosti tokom vremena.
Autori studije tvrde da su nalazi „zastrašujući”, jer postoji malo ili nimalo propisa koji ograničavaju primenu ove tehnike.
U okviru nje, sprovodi se osvetljavanje morskog oblaka – prskanje reflektujućih aerosola (obično u obliku morske soli ili morskog spreja) u stratokumulusne oblake iznad okeana kako bi reflektovali sunčevo zračenje nazad u svemir.
Stručnjaci kažu da zbog nedostatka kontrole, pojedine zemlje, gradovi, kompanije ili čak bogati pojedinci, mogu lako da probaju da modifikuju lokalnu klimu, čak i ako je to na štetu ljudi koji žive negde drugde u svetu.
Aktuelni nagli porast globalnih temperatura podstakao je neke istraživačke institucije i privatne organizacije da se uključe u istraživanja geoinženjeringa, koji je nekada bio tabu.
U Australiji, naučnici su isprobavali strategije za osvetljavanje morskih oblaka najmanje četiri godine kako bi pokušali da ohlade Veliki koralni greben.
Ranije ove godine, naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu raspršili su čestice morske soli po pilotskoj kabini nosača aviona, USS Hornet, koji je pristao u Alamedi u zalivu San Francisko. Ovaj eksperiment je imao za cilj da proceni da li sprej sadrži hemikalije koje predstavljaju zdravstveni rizik za ljude ili životinje u oblasti zaliva.
Novi dokument sugeriše da bi posledice mogle da budu dalekosežnije i teže predvidljive.
Objavljen je u petak u časopisu Nature Climate Change, a njegovi autori tvrde da su prvi koji su pokazali da se efekti osvetljavanja oblaka mogu smanjiti ili preokrenuti tok klimatskih promena.
Koristeći kompjuterske modele klime zemaljskog sistema 2010. i 2050. godine, simulirali su uticaje dve operacije osvetljavanja oblaka sprovedene u različitim regionima severoistočnog Tihog okeana – jedne u suptropima blizu Kalifornije i jedne u srednjim geografskim širinama blizu Aljaske.
Oba su dizajnirana da smanje rizik od ekstremne vrućine na ciljanom regionu, zapadnoj obali SAD.
Udaljenija operacija imala je veći uticaj jer je uključivala „televeze“, veze u klimatskom sistemu između geografski udaljenih delova sveta.
Simulacija iz 2010. sugeriše da bi operacija u blizini Aljaske smanjila rizik od opasnog izlaganja toploti u ciljnom regionu za 55 odsto, dok bi bliži suptropski test prouzrokovao manje, ali i dalje značajne dobitke od 16 odsto.
Međutim, u simulacijama poremećenije klime 2050. godine, iste dve operacije su dale veoma različite rezultate, jer je bilo manje oblaka, viših temperatura generalno i različitih obrazaca okeanskih struja, što je najvažnije usporavanje meridijalne cirkulacije Atlantika.
U ovim uslovima, sredinom veka, operacija u blizini Aljaske bi imala drastično smanjen efekat na ublažavanje temperatura u zapadnim delovima SAD, dok bi suptropska operacija podigla temperature, suprotno od željenog rezultata.
Posledice van ciljnih regiona bi takođe bile značajno različite između 2010. i 2050. Ranije simulacije su pokazale da će Evropa takođe biti rashlađena zbog svetlih morskih oblaka u severnom Pacifiku.
Međutim, do 2050. godine, lokalna operacija hlađenja bi povećala toplotni nivo širom sveta, posebno u Evropi.
„Naša studija je veoma specifična“, rekla je Džesika Van iz Okeanografskog instituta Scrips UC San Diego. „To pokazuje da osvetljavanje morskog oblaka može da bude veoma efikasno za zapadnu obalu SAD ako se uradi sada, ali će svakako biti neefikasno u budućnosti i izazvati velike toplotne talase u Evropi“, dodala je.
Dodala je da rezultatima istraživanja sada treba da se pozabave vlasti – jer proces treba da bude i transparentan, ali i kontrolisan.
„Trenutno ne postoji nikakva kontrola, niti upravljanje solarnim geoinženjeringom. To je strašno. Nauka i politika treba da se razvijaju zajedno, u suprotnom, sve ovo je opasno. Valjda ne treba da želimo da jedan region bude primoran da radi geoinženjering kako bi smanjio efekte onoga što je drugi region proizveo svojim geoinženjeringom“, zaključila je Van.
Tagovi
