Broj ljudi koji se javljaju psihijatrima od početka epidemije koronavirusa u Srbiji povećan je u poređenju sa prethodnim periodom i u državnim i u privatnim ordinacijama, rekli su stručnjaci u Novom danu TV N1.
Poruka na dan prevencije samoubistava – pričajte sa svojim najbližima i obavezno saslušajte ljude iz svog okruženja koji imaju probleme.
U Srbiji godišnje 1.500 ljudi izvrši samoubistvo, a pitanje koje se postavlja je da li će se ta statistika pogoršati u godini koju obeležavaju korona i karantin.
„Imajući u vidu koji broj ljudi poremetio psihofizičku ravnotežu, činjenica je da imamao više ljudi i u privatnim ordinacijama“, rekao je doktor Aleksandar Misojčić i dodao da su najveći strahovi sa kojima se njegovi pacijenti suočavaju – onaj vezan za ekonomsku situaciju i mišljenje da ovaj momenat nije bio najveći pik ekonomske krize, već da će ona tek doći. Drugi strah je vezan za neizvesnost „da neću preneti virus na nekoga dragog, pogotovo na starije članove porodice“, koji je jači od toga da će se osoba sama razboleti i završiti na respiratoru.
„Ta dva straha su najčešća, a korona je verovatno najčešće izgovorena reč u psihijatrijskim ordinacijama – i ako se razvodimo, razvodimo se u doba korone, i ako imamo nesanicu imamo je zbog korone…“, rekao je Misojčić i dodao da većina pacijenata kada dođe u ordinaciju počinje rečenicom: „Ne znam koliko je sve ovo što se dešava uticalo na moj problem, ali…“
Upitan da li se zaista razvodimo i ne spavamo zbog korone, da li smo se udebljali zbog korone, on kaže da nam ustvari treba alibi da je to sve zbog korone, a da li je ona uzrok zavisi od toga kako se branimo.
„Ona jeste postala deo nas i svi govorimo najuniverzalniju rečenicu: ‘Ovo što nam se dešava, a svi različito definišemo to što nam se dešava“, istakao je Misojčić.
Na pitanje da li postoji korona stres sindrom, kaže da će odgovor tek dati buduće vreme jer se tek rade studije na tu temu, ali da je njegov utisak da je svako od nas preživeo novo iskustvo koje će ga preoblikovati.
„Bilo bi čudo da prolazimo kroz period pandemije a da ništa ne osećamo, normalno je da se potresemo kada čujemo loše vesti za nekog dragog i poznatog i u redu je da jedan deo dana mislimo o tome.
Nemoguće je da budemo imuni, ali važno je da ne gubimo opštu funkcionalnost, da imamo godišnje odmore, da radimo“, rekao je doktor.
Upitan šta nas tek očekuje na jesen koja je sama po sebi teška i depresivna, on ističe da se moramo adaptirati jer će „ovo izgleda da traje“.
„Moramo razviti životni stil koji predstavlja neki vid adaptacije“, rekao je Misojčić ali je naglasio da ne treba da se u potpunosti žrtvujemo i da je neophodno da zadržimo naš obrazac ponašanja.
„Ne možemo da utičemo na dužinu trajanja, hajde makar da utičemo na emocionalni doživljaj toga oko nas i zadržimo stil života koji nam je prihvatljiv da bi bili funkcionalni“.
Šta je onda u redu da osećamo, a šta je znak upozorenja?
Znak upozorenja, kaže doktor, je postojanje simptoma u kontinuitetu – osećaj knedle u grlu, nedostatak vazduha, znojenje dlanova…, ali ne ako nam se to dešava jedan dan, jednu noć ne možemo da zaspimo, već ako to stranje traje.
Važno je, dodaje, razgovarati i sa drugim ljudima i ne oslanjati se na svoju procenu o svom psihičkom stanju.
Dr Misojčić, kada se govori o suicidu, ne očekuje da će broj slučajeva biti mnogo veći jer je suicid ozbiljna stvar i uglavnom je vezan za psihijatrijska oboljenja – pre svega za depresiju.
Ipak, očekuje još više posla u psihijatrijskim ordinacijama zbog strahova vezanih za koronu.
U Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, otvorena je prva nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva.
Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
Tagovi
