Hiljadu devetsto četrdeset prva bila je godina koju je knez Pavle Karađorđević željno iščekivao. Bila je to poslednja godina njegovog namesništva. Petar je u septembru postajao punoletan i bližio se dan kada će mu predati zemlju kakvu je i preuzeo 1934. posle tragične smrti kralja Aleksandra. Trebalo je izdržati još samo malo…
Ali bila je to i godina u kojoj će se evropski pokolj razliti po globusu. Do januara Pavle je mogao da se osloni makar na jednu stvar: interesi Jugoslavije još se nisu suprotstavili s britanskim, američkim i sovjetskim interesima.
Onda je u šest časova po podne 12. januara tome došao kraj. Po instrukcijama Forin ofisa ambasador Roland Kembel obavestio je Beograd da je Čerčil odlučio da neutralnost više nije dovoljna. Ista poruka stigla je i iz „neutralnog” Vašingtona.
Iz Moskve izveštaji kažu da Sovjeti priželjkuju otvaranje Balkanskog fronta. Prvi susedi: Nemačka i Italija odavno zveckaju oružjem. I na unutrašnjem planu sve se raspada: čak i Demokratska stranka odbija politiku koju je vodila dvadeset godina i napada teško sklopljen sporazum s Hrvatima.
Knez Pavle sastavlja ostavku, nekoliko meseci pre nego što će je i potpisati (ispred Simovićeve cevi), koju pronalazimo posle više od 60 godina, u ličnom arhivu kneza Pavla, donedavno zaključanom na Univerzitetu Kolumbija:
„Prošlo je više od šest godina od kada su me tragični događaji oktobra 1934. stavili na čelo ove države, svaljujući na moja pleća težak teret. Sumnjam da se više sudbonosnih događaja ikad zbilo u istoriji sveta u tako kratkom periodu. Iz svih ovih teških i opasnih situacija Jugoslavija je izašla nepovređena. Moj glavni cilj uvek je bio da izgladim domaća neslaganja i očuvam mir na granicama. Čineći to, uvek sam ulagao sve napore da sačuvam dostojanstvo Jugoslavije. Mislim da se u svetu, u svim zemljama bez izuzetka, na Jugoslaviju gleda kao na čvrstu, zdravu i nezavisnu državu. Međutim, uvek sam nameravao da na ovom položaju ostanem samo dok sam u stanju da služim svojoj zemlji. Nažalost, došao sam do zaključka da moje dalje prisustvo na čelu države nije više u njenom najboljem interesu.
Ne želim da se upuštam u rasprave, jer mislim da za to nije pogodan trenutak. Mogu samo reći da nisam uspeo – možda zbog svojih pogrešaka – da nadahnem poverenje onih koji bi trebalo da budu moji najbliži saradnici i od kojih je bilo prirodno očekivati podršku. Verujem da budućnost ove zemlje leži u bratstvu i razumevanju između tri naroda (Srba, Hrvata i Slovenaca) okupljenih u slozi oko svog kralja.“
U dvoru nastaje haos, ministri i savetnici ga ubeđuju da odustane od ostavke. I na kraju, on pristaje shvatajući da nema kome da ostavi državu…
Iz knjige “Knez Pavle – samoubistvo Jugoslavije”, pete u ediciji „Senke nad Balkanom“. Edicija od pet knjiga se sada može naručiti po specijalnoj akcijskoj ceni na sajtu Nstore.rs
Pogledajte ostale ponude iz Velike letnje akcije
Tagovi
