Trka za Belu kuću je u toku, ali u Ajovi, gde prvi republikanski klubovi imaju samo godinu dana do predizbora, pejzaž je sablasno tih, piše Gardijan. Engleski list tvrdi da nema velike misterije zašto je situacija “ovakva” – posredi je “efekat Donalda Trampa”.
„Ostali sigurno prate Trampove ankete i zato kasne sa kandidovanjem”, rekao je Art Kalen, urednik jednog od najčitanijih medija iz Ajove. “Tramp i guverner Floride De Santis se nadmeću za prednost. Drugi gledaju da li će neko primiti udarac i time im otvoriti prostor.“
U istoj fazi 2019. godine, najmanje desetak demokratskih kandidata za predsednika bilo je u Ajovi ili je najavilo planove da je poseti. „Dobijali smo po jednu svake druge nedelje“, priseća se Kalen, napominjući da je prvi veliki forum kandidata održan u martu.
Ali među potencijalnim republikanskim kandidatima za 2024. samo je bivši guverner Arkanzasa Hačinson posetio Ajovu do sada ove godine, dok su Tim Skot, senator iz Južne Karoline, i Kari Lejk, bivša kandidatkinja za guvernera Arizone – mogući Trampovi protivkandidati najavili dolazak ovog meseca.
Tramp, jedini proglašeni kandidat još nije bio u Ajovi, ali njegova kampanja ide uzlaznom putanjom. Prošlog vikenda bivši američki predsednik se obratio republikancima na manjim događajima u dve druge države sa prevremenim glasanjem, Nju Hempširu i Južnoj Karolini. Rekao je da će „završiti svoj nedovršeni posao da Ameriku ponovo učini velikom”.
To je iznenađujuće ortodoksan pristup najnekonvencionalnijih kandidata. Ovaj 76-godišnjak dva puta opozvan, optužen je za hiljade smrtnih slučajeva u pandemiji koronavirusa i podsticanje nasilnog državnog udara 6. januara 2021, a suočava se i sa više krivičnih istraga, pa ipak sebe smatra glavnim kandidatom za predsednika i nada se kratkom pamćenju birača.
Tramp “baca rukavicu” potencijalnim konkurentima
Iako se u javnosti govori da se neki spremaju da ga prestignu, niko još nije krenuo u potpuni napad na Trampa i “Trampizam”, očigledno oprezni da mu se ne zamere.
Bila Valen, bivši konsultant za medije političara iz Kalifornije, kao i bivšeg guvernera Arnolda Švarcenegera, rekao je: “Mislim da niko ne želi da se trka i izgubi, da izgleda kao da je njegova jedina svrha samo da napadne Donalda Trampa. To je teško jer će Tramp uzvratiti istim udarcem”.
Ove nedelje se ispostavilo da Niki Hejli, koja je bila guverner Južne Karoline pre nego što je bila Trampova ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama, planira da objavi svoju kandidaturu u Čarlstonu 15. februara.
Hejli je ranije govorila za AP da se “ne bi kandidovala ako se predsednik Tramp kandiduje“, ali se od tada predomislila, rekavši za Foks njuz da bi “mogla da bude deo nove promene“.
U Južnoj Karolini prošle subote Tramp je rekao da ga je Hejli pozvala nekoliko dana ranije da pita za njegovo mišljenje.
“Rekla je da se nikada neće kandidovati protiv mene jer sam bio najveći predsednik, ali ljudi menjaju svoja mišljenja i menjaju ono što im je u srcu“, rekao je Tramp i dodao: “Rekao sam joj, ako tvoje srce to želi, moraš to da uradiš”.
Trampov čekić
Čini se da je Tramp mnogo manje ljubazan prema De Santisu, koji pobeđuje Trampa u mnogim istraživanjima javnog mnjenja. Tramp, koji je pomogao da se De Santis uzdigne na političkom tržištu, nazvao ga je „Ron DeSantimonius“ i rekao da bi De Santisov izazov za nominaciju 2024. bio „veliki čin nelojalnosti“.
Ali čak je i De Santis – od koga se ne očekuje da će se izjasniti do proleća – na Trampov napad odgovorio praveći kontrast između svog uspeha i Trampovog neuspeha na izborima 2020, osvrnuvši se na svoju midterm pobedu.
Drugi mogući kandidati, poput Trampovog bivšeg potpredsednika Majka Pensa i njegovog bivšeg državnog sekretara Majka Pompea, bili su na sličan način oprezni u kritikovanju svog bivšeg šefa, istovremeno hvaleći njegovu administraciju i njihove uloge u njoj.
Direktno rivalstvo sa Trampom nosi ogromne političke rizike, što su oponenti kao što su Džeb Buš, Ted Kruz i Mark Rubio osetili kroz prozivanja, uvrede i ponižavanja 2016. godine.
Guverneri država koji bi mogli da izgrade svoj brend na nacionalnom nivou su Greg Abot iz Teksasa, Brajan Kemp iz Džordžije, Kristi Noem iz Južne Dakote, Kim Rejnolds iz Ajove, Kris Sununu iz Nju Hempšira i Glen Jangkin iz Virdžinije.
Ostaje da se vidi da li će otvoreni Trampovi kritičari poput Liz Čejni, bivše kongresmenke iz Vajominga, i Larija Hogana, bivšeg guvernera Merilenda, “baciti svoje rukavice”.
Tramp će imati koristi od svojih lojalnih pristalica i podeljenog društva, baš kao 2016. godine. U Južnoj Karolini je već dobio podršku guvernera Henrija Mekmastera i senatora Lindzija Grejama. Ipak, postoje i neke važne razlike u odnosu na izbornu trku pre sedam godina.
Vejlen, bivši konsultant iz Kalifornije, koji je sada naučni saradnik na Huver institutu na Univerzitetu Stanford u Palo Altu, rekao je: „Prvo, postoje pravna pitanja. Neka su ozbiljnija od drugih, ali ako se kandidujete za predsednika i pokreće se Peti amandman 400 puta, to nije dobar izgled za kandidata.“
Druga stvar je Trampov dosije.
„Donald Tramp je bio hipotetički 2015. i 2016. godine, “tabula raza” kada je u pitanju obavljanje funkcije. Sada ima četiri godine na funkciji iza sebe i to je potrebno nekako opravdati. On je neko ko je ranije već bio na vlasti, tako da birači moraju da naprave računicu: da li ga žele ponovo na funkciji?”, smatra Vejlen.
“Treće, 2016. nije postojala figura nalik Ronu De Santisu. Niko nije bio u istoj poziciji kao De Santis u smislu mogućnosti da uradi tri stvari odjednom: unovči svoju pojavu, ostvari veoma uspešan rekord u svojoj državi i igra Trampovu igru. Protiv vatre, vatrom“.
Tagovi
