Digital Equipment, Pan American Airwais, Pullman, Douglas Aircraft, Pennsilvania Railroad, Westinghouse Electric, Armour, Sears, Kodak…

Svaka od ovih kompanija nekada je predstavljala vrhunac američke industrije. Sve su na smetlištu istorije.

Ekonomska neminovnost je da skoro sva preduzeća, bez obzira na to koliko su jaka, na kraju propadnu. Glavni razlog je što nisu uspela da inoviraju.

Da li je Boeing sledeći kandidat za ovo neslavno društvo?

Nekoliko katastrofalnih vazduhoplovnih tragedija u kojima je poginulo stotine putnika i tim povodom započete istrage nadležnih institucija i milionske tužbe američkog Ministarstva pravde kandidovale su ovu, 108 godina staru kompaniju za jedno od mesta na smetlištu istorije. „Putu na smetlište“ ispreči se povremeno argument kako je Boeing previše veliki i važan da bi država dozvolila njegovu propast. Posrtanje istovremeno pokazuje kako je kompanija godinama spavala na „pogrešnim lovorikama“ i uljuljkivala se pogrešnim korporativnim strategijama koje su je dovele do narušavanja imidža brenda i poslovnog sunovrata. Imidž se sunovratio od krilatice „ako to nije Boeing, ja ne sedam u avion“ do „ako je Boeing, ja ne letim“. A poslovni rezultat kaže da je u proteklih pet godina cena akcija Boeinga pala oko 35 odsto, dok je indeks S&P 500 porastao oko 80 odsto. I isto vreme ukupan dug kompanije dostigao je skoro 58 milijardi dolara.

Učestale nesreće i neizvesna sudbina logično su Boeing pozicionirali kao „vest dana“. Retko ko bi, recimo, danas obratio pažnju na vest da je na nekom letu aviona Erbas A320 bila upaljena lampica koja signalizira probleme s prtljagom. Ali, zbog povišene zainteresovanosti za Boeing, vest jednog dana u aprilu bila je da je avion 737 Max na letu AC997 od Meksiko Sitija do Vankuvera morao prinudno da sleti u Boizi (Ajdaho) jer je baš ta lampica počela da treperi (što je, inače, česta pojava).

Boeing je došao u fokus javnosti ne samo zato što je kultna američka kompanija (pomogla da NASA pošalje čoveka na Mesec, 1967. godine lansirala 737 i isporučila ga u više od 11.000 primeraka, napravila 747, najpoznatiji putnički avion svih vremena) i što izaziva strah od avio-prevoza posle nekoliko jezivih tragedija već i zato što je poučan primer nadmoći računovođa nad inženjerima ali i poligon za ocenu vrednosti regulatorne (državne) intervencije koja bi trebalo da povrati autoritet Boeinga u proizvodnji aviona.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 653

Nedeljnik 653

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.