Ni iz trećeg pokušaja evropski lideri nisu postigli dogovor o izboru čelnih ljudi koji bi trebalo da vode Evropsku uniju u narednih pet godina.
Samit u Briselu je počeo sa skoro tri sata kašnjenja, jer nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu.
Iako se provobitno spekulisalo da su se lideri Unije na samitu G-20 u Osaki dogovorili o imenovanju socijaliste Fransa Timermansa za novog predsednika Evropske komisije – predstavnici konzerativaca, tj. Evropske narodne partije, odbili su da podrže taj predlog.
Izboru Timermansa otvoreno se protive i predstavnici Višegradske grupe: Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka, ali i Italija.
„Frans Timermans nije kompromisni kandidat, on je kandidat koji deli Evropu i ne razume zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje se suočavaju sa postkomunističkom krizom“, smatra premijer Poljske Mateus Moravjecki.
„Ima četiri čelne pozicije koje zavise od odluke evropskih lidera. Moj stav je da dve od te četiri pozicije moraju da zauzmu žene“, navodi predsednik Francuske Emanuel Makron.
Osim za mesto predsednika Evropske komisije, traže se naslednici i za funkcije predsednika Evropskog saveta, šefa evropske diplomatije i predsednika Evropske centralne banke.