Predlog neimenovanog urednika Nedeljnika da novi broj umesto „običnog“ bude „horor specijal“ (za razloge videti „redni broj“) glatko je odbijen na jednom od kolegijuma, na šta je dotični mogao samo da uzdahne i promrmlja „… a kako smo se nekad dobro zezali“.
Oni pesimističniji bi rekli da je u ovoj zemlji i ovom društvu svaki broj svih novina – pa čak i onih koje su zapravo fine, učtive i inteligentne, kao ove koje držite u rukama – pomalo „horor specijal“, a da je onda pravi festival kada uključite informativne programe televizija, posebno onih nefinih, neučtivih i neinteligentnih.
Ovaj broj Nedeljnika, koji se nalazi na svim kioscima od četvrtka sabajle, aktuelan je i istorijski, i duhovit i opor, i zaljubljen i začuđen. Bolje ne bi valjalo.
Sad kad smo već tinejdžeri, i kad smo – valjda – pregurali i đavolski broj, teramo do 1.000…
Pogledajte šta vas čeka u novom Nedeljniku i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
Nedeljnik 666
LITIJUM – Većina građana Srbije reći će i da je Kosovo Srbija a intimno i neće baš biti toliko uvereni u taj stav. S litijumom je slično: ima građana koji su protiv iskopavanja litijuma prevashodno zato što je to Vučićev opsesivni projekat. Ima i onih koji ne bi imali ništa protiv kad bi se ispoštovali ekološki standardi, ali ne veruju da vlast sa ovakvim performansama i kredibilitetom može da izvede odgovorno taj projekat. Velika analiza o litijumu i istraživanjima javnog mnjenja iz pera Zorana Panovića.
LALIĆ – „Razlika između Italije i Amerike, Švedske i Amerike, ili bilo koje druge zapadnoevropske zemlje i Amerike, ne računajući Britaniju, sto puta je veća nego između nas i Hrvata, što je prirodno jer smo mi blizu sto godina živeli u istoj državi. I još na to, kao Anglosaksonci, govorimo isti jezik“, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja „Izbori našeg doba“.
AMERIKA I MI – U slučaju povratka Donalda Trampa koji je nenavođena raketa svetske politike, ne zna se šta će biti sa Amerikom, a kamoli sa Balkanom. Na prvu loptu ono što bi bilo dobro za Beograd, zapravo u promenjenim kontekstima možda i ne bi bilo toliko dobro. A u čitavoj ovoj priči o tome kako bi rezultati američkih izbora mogli da se odraze na Srbiju, posebno mesto, naravno, zauzima pitanje Kosova i Metohije. Analiza u novom broju.
AMERIKA I AMERIKA – Petog novembra Amerika odlučuje ko će biti predsednik, ali je za nju mnogo ozbiljniji, teži i sve urgentniji zadatak da odluči šta želi da bude. Tu odluku neće doneti sledeći predsednik SAD, bez obzira da li će to biti Tramp ili Kamala Haris. Velika spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.
OSLOBOĐENJE – Veliki događaji i prekretnice uvek za sobom vuku dugu i komplikovanu predistoriju, a ovaj ima i „postistoriju“. Kažu da su komunisti „sami srušili svoje delo i sopstvene tekovine borbe i revolucije“. Pa šta je onda u današnjoj konfuznoj i podeljenoj Srbiji 20. oktobar, dan čije se tumačenje tokom prethodnih decenija više puta menjalo? Istorijska analiza u novom broju.
