Zdravstveni sistem Portugalije bio je na rubu kolapsa. Bolnice u glavnom gradu Lisabonu bile su prenatrpane, a vlast je apelovala na sve koji mogu da se leče kod kuće. Poslednje sedmice januara, skoro 2.000 ljudi je preminulo u novom talasu koronavirusa.
Program vakcinacije u ovoj zemlji skoro da nije ni postojao, pa se vlada okrenula viceadmiralu Enrikeu Guveji e Melu, bivšem komandantu jedne podmorničke jedinice. Osam meseci kasnije, Portugalija je jedan od svetskih lidera u vakcinaciji, sa oko 86 odsto potpuno vakcinisane populacije, od ukupno 10,3 miliona stanovnika. Oko 98 odsto svih koji su mogli da prime vakcine to je i učinilo, naveo je admiral.
„Verujemo da smo stigli do tačke grupne zaštite i skoro potpunog imuniteta krda“, rekao je on. „Stvari izgledaju baš dobro.“
Prvog oktobra, Portugalija je ukinula skoro sva ograničenja. Broj novozaraženih je rapidno pao, na svega oko 650 dnevno, i skoro bez smrtnih slučajeva.
Mnoge zapadne zemlje, bez obzira na dobru snabdevenost vakcinama, nisu uspele da prebace plan vakcinacije, i u većini je više od 20 odsto građana nezaštićeno. Zato mnogi gledaju u Portugaliju za recept.
Kampanja u ovoj zemlji uspela je uprkos tome što je imala istovetne prepreke kao i neke druge države. I u Portugaliji postoje dezinformacije na društvenim mrežama. I Portugalci su bili prilično skeptični kada su se vakcine tek pojavile.
Sa iskustvom vođenja logističkih izazova u vojsci, admiral Guveja e Melo je u februaru postavljen na čelo kriznog štaba za vakcinaciju. U javnim nastupima nosio je svoju vojničku uniformu i slao poruke da svi moraju da se ujedine u snagu koja će se boriti protiv pandemije.
„Prva stvar je bila da ljudima objasnimo da je ovo rat“, priseća se tih prvih dana admiral Guveja e Melo. Kaže da je bilo ključno da građani uvide da on nema veze s politikom i političarima. Sastavio je ekipu elitnih pripadnika armije – matematičara, lekara, eksperata za strategiju. Upitan šta druge države mogu da nauče od Portugalije, on kaže ovo: „Moraju da nađu ljude koji nisu političari.“
Portugalija je među zemljama sa najvećom stopom vakcinacije protiv kovida. Fotografija: Patricia De Melo Moreira/Agence France-Presse — Getty Images
Portugalija je imala i sreću što je već imala robustni program vakcinacije, ustanovljen još kada se zemlja borila sa dečjom paralizom. Vojne trupe su korišćene da se poveća poverenje u sistem i da se ljudima pomogne da nađu centre za vakcinaciju. Pa ipak, kada se kampanja okrenula mlađima, pojavili su se prvi znaci otpora. U julu su demonstranti blokirali jedan centar za vakcinaciju u Lisabonu, pa se admiral odmah nacrtao tamo.
„Bilo je tu mnogo ludaka“, kaže on. „Počeli su da viču da sam ubica.“
Ali, pred kamerama, Guveja e Melo je ostao postojan. Prave ubice, rekao je on, upravo su ljudi koji žive kao da je trinaesti vek, bez ikakve svesti o realnosti. „Pokušao sam da komuniciram sa njima na iskren i otvoren način, o svim sumnjama i problemima koje imaju“, naveo je admiral.
Nije se svima dopao ovaj pristup. „Mi zapravo i nemamo tradiciju preispitivanja autoriteta“, kaže Laura Sančez, klinička psihološkinja koja je kritikovala primenu vakcina zbog njenog vojničkog karaktera.
Napredak je bio očigledan. „Na početku smo imali oko 40 procenata ljudi koji nisu bili sigurni u to šta da rade“, kaže admiral. Sada svega 2,2 odsto kaže da ne želi vakcinu.
Kada je napustio svoj položaj u štabu, admiral je rekao da je ostavio zemlju na dobrom kursu. Ali podmorničar u njemu bio je oprezan: ne treba se opuštati pre nego što se rat okonča.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. oktobra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
