Komandant garde, general bez škole, „živi mučenik Revolucije“: Ko je bio Kasim Sulejmani, simbol iranskog otpora

Za Irance kojima su od Islamske revolucije simbol strogi sveštenici, general Kasem Sulejmani je bio najistaknutija ličnost nacionalnog otpora šiitske teokratije, suočene s četiri decenije američkog pritiska.

Za SAD i Izrael on je bio ličnost iz senke na čelu iranskih posredničkih („proksi“) snaga, odgovornih za borce u Siriji koji podržavaju predsednika Bašara Asada, a odgovonih i za smrt američkih vojnika u Iraku.

Sulejmani je preživeo užas dugotrajnog rata Irana 1980-ih godina sa Irakom i preuzeo komandu nad elitnim snagama „Kuds“ Revolucionarne garde Irana, zaduženim za vojne akcije Islamske Republike u inostranstvu, prenosi N1.

Bio je relativno nepoznat i u Iranu sve do američke invazije na Irak 2003. godine, a Sulejmanijeva popularnost i mističnost su rasli pošto su američki zvaničnici pozvali na njegovo ubistvo.

Deceniju i po kasnije Sulejmani je postao najprepoznatljiviji iranski komandant na bojnom polju, zanemarujući pozive da uđe u politiku, ali postajući jednako moćan, ako ne i više, od civilnog rukovodstva. „Ratni front je izgubljeni raj čovečanstva“, rekao je Sulejmani u jednom intervjuu 2009. godine.

U američkom napadu iz vatduha 62-godišnji Sulejmani je poginuo dok je se spremao da otputuje sa Međunarodnog aerodroma Bagdada rano jutros.

Pentagon je objavio da je predsednik Donald Tramp naložio američkoj vojsci da preduzme „odlučnu odbrambenu akciju radi zaštite američkog osoblja u inostranstvu ubistvom“ čoveka koga je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei jednom nazvao „živim mučenikom Revolucije“.

Sulejmanijeva sreća se ugasila pošto je ranije nekoliko puta proglašen mrtvim. Jednom je to bila avionska nesreća 2006. godine u kojoj su poginuli drugi vojni zvaničnici na severozapadu Irana, a drugi put bombaški napad u Damasku 2012. godine u kojem su ubijeni Asadovi pomoćnici.

U novije vreme, u novembru 2015. kružile su glasine da je Sulejmani ubijen ili teško ranjen među vodećim snagama odanim Asadu dok su se borile oko sirijskog Alepa. Iranski zvaničnici brzo su se danas zavetovali da će se osvetiti usred višemesečnih tenzija između Irana i Sjedinjenih Država od kada je Tramp povukao SAD iz nuklearnog sporazuma Irana sa svetskim silama. Dok je Sulejmani bio najistaknutiji general Garde, mnogi drugi u njenim redovima imaju iskustva u vođenju asimetričnih, posredničkih, („proksi“) napada po kojima je Iran postao poznat.

„Tramp je svojim kockanjem povukao SAD u najopasniju situaciju u regionu“, napisao je Hesamedin Ašena, savetnik iranskog predsednika Hasana Ruhanija, na društvenoj mreži „Telegram“.

„Ko pređe ‘crvenu liniju’, mora biti spreman da se suoči s posledicama“, upozorio je on.

Za Sulejmanija, rođenog 11. marta 1957, pričalo se u njegovoj domovini da je odrastao u blizini planinskog i istorijskog iranskog grada Rabora, poznatog po šumama, kajsijama, orasima i breskvama, i po hrabrim vojnicima.

Američki Stejt department međutim kaže da je rođen u iranskoj verskoj prestonici, Komu. Malo se zna o njegovom detinjstvu, mada iranski izveštaji govore da je Sulejmanijev otac bio seljak koji je dobio komad zemlje od šaha Mohamada Reze Pahlavija, ali kasnije je potonuo pod dugovima.

Dok je imao 13 godina, Sulejmani je počeo da radi u građevinarstvu, kasnije u Vodovodu grada Kermana. Iranska revolucija 1979. godine s vlasti je uklonila šaha, a Sulejmani se pridružio Revolucionarnoj gardi. Poslat je na iranski severozapad u snagama koje su posle Revolucije suzbijale nemire Kurda.

Ubrzo je Irak napao Iran i započeo je dugi, krvavi osmogodišnji rat dveu zemalja. U borbama je poginulo više od milion ljudi, dok je Iran slao talase lako naoružanih vojnika u minska polja i pod vatru iračkih snaga, uključujući dečake-vojnike. Sulejmanijeva jedinica napadnuta je tada i iračkim hemijskim oružjem.

Usred tog pokolja, Sulejmani se pročuo po protivljenju „besmislenim pogibijama“ na bojnom polju, duboko žaleći kada je svoje ljude upućivao u borbu, i grleći svakog ponaosob.

Nakon iračko-iranskog rata, Sulejmani nekoliko godina nioje bio u javnosti, što analitičari pripisuju njegovim neslaganjem tokom rata sa Hašemijem Rafsandžanijem koji će biti predsednik Irana od 1989. do 1997. Posle Rafsandžanija, Sulejmani je postao šef snaga „Kuds“. Takođe se toliko približio Hameneiju da je Vrhovni vođa službeno venčao generalovu ćerku.

Kao šef snaga „Kuds“ – što je iranski naziv za Jerusalim, Solemani je komandovao operacijama Garde u inostranstvu i brzo došao u središte pažnje Amerikanaca posle njihove invazije Iraka 2003. i svrgavanja Sadama Huseina. U tajnim američkim diplomatskim depešama koje je objavio Vikiliks, američki zvaničnici otvoreno su komentarisali napore Iraka da stigne do Sulejmanija da bi zaustavio raketne napade na visoko obezbeđenu državnu i diplomatsku „Zelenu zonu“ u Bagdadu 2009. godine.

Jedan telegram iz 2007. opisuje kako je tadašnji predsednik Iraka Džalal Talabani ponudio jednom američkom zvaničniku poruku u kojoj Sulejmani priznaje da u Iraku drži „stotine“ agenata i da se „kune se na grobu (pokojnog ajatolaha Ruholaha) Homeinija da nije odobrio ni jedan metak protiv SAD“.

Američki zvaničnici su tada odbacili tu Sulejmanijevu tvrdnju jer su Iran videli i kao podmetača požara i kao vatrogasca u Iraku, pošto je kontrolisao neke šiitske milicije uz istovremeno izazivanje nesloge i pokretanje napada. Američke snage optužile su „Kuds“ za napad u Karbali u kojem je ubijeno pet američkih vojnika, kao i za obuku i snabdevanje proizvođača improvizovanih eksplozivnih naprava, podmetnutih na ili pod puteve.

U jednom govoru 2010. godine, američki general Dejvid Petreus podsetio je na jednu izjavu koju mu je dao Sulejmani, za koju je rekao da objašnjava opseg moći Irana. „Rekao mi je“ – izneo je Petreus – „trebalo bi da znaš da ja, Kasem Sulejmani, kontrolišem politiku Irana u odnosu na Irak, Liban, Gazu i Avganistan“.

Sjedinjene Države i Ujedinjene nacije stavile su Sulejmanija na listu sankcija 2007. godine, ali su se njegova putovanja nastavila i potom. Vlasti SAD su ga 2011. godine proglasile za okrivljenog za zaveru snaga „Kudsa“ da se unajmio navodni ubica iz meksičkog narko-kartela da ubije jednog saudijskog diplomatu. Pažnja Zapada prema Sulejmaniju samo je pojačala njegov uticaj kod kuće. Sedeo je kod Hameneija na ključnim sastancima.

Poznato je da se sastao sa sirijskim predsednikom Asadom u februaru prošle godine, zajedno s vrhovnim vođom, ali bez iranskog ministra inostranih poslova Mohamada Džavada Zarifa koji je zato smesta podneo ostavku.

Podaci iz anketa redovno pokazuju da je Sulejmani ocenjen povoljnije od ostalih javnih ličnosti Irana, kaže Centar za međunarodne studije Univerziteta u Merilendu, u SAD.

Ali Sulejmani je stalno odbijao molbe da uđe u politiku. Sulejmani je postao najčuveniji zbog sirijskog građanskog rata i brzog širenja grupe Islamska država. Iran, glavni oslonac predsednika Asada, nekoliko puta je slao Sulejmanija u Siriju da predvodi napade protiv Islamske države i drugih koji se protive Asadovoj vladavini.

Dok se koalicija koju predvode SAD usredsredila na napade iz vazduha, na fotografijama posle nekoliko pobeda iračkih kopnenih snaga videlo se da ih predvodi Sulejmani, uvek bez neprobojnog prsluka. „Sulejmani nas je učio da je smrt početak života, a ne njegov kraj“, rekao je komandant jedne iračke milicije.