Ko je čovek koji je zamenio Korbina na čelu Laburističke partije: „Daleko od Korbina, ni blizu Tonija Blera…“

„Tamo gde postoji zahtev da se promenimo, promenićemo se. Tamo gde postoji potreba da razmislimo, preispitaćemo se.“

Tako je Kir Starmer, novi predsednik Laburističke partije Velike Britanije, govorio neposredno nakon što je sa 56 odsto glasova izabran za naslednika Džeremija Korbina.

Ovo je jedan od najtežih trenutaka za laburiste u poslednjim decenijama, a novi predsednik partije ističe da je svestan da je potrebno da se laburisti ponovo povežu sa narodom. Naročito zbog rekordno velike podrške za konzervativce, koja dodatno raste kako se širi koronavirus.

Ko je zapravo novi lider Laburističke partije, čovek koji bi u narednim danima trebalo da napravi prvi težak korak u karijeri – da se (ne)odazove pozivu Borisa Džonsona na sastanak svih političkih lidera Velike Britanije?

Kada je 1982. godine na Univerzitetu u Lidsu potpisao pristupnicu Laburističkoj partiji, pomislio je neko da je to jedan od mladih, talentovanih pravnika koji će odmah po učlanjenju stati na jednu stranu podeljene levice i da će svo svoje znanje i entuzijazam staviti na raspolaganje jednoj struji.

Međutim, skoro 40 godina kasnije Starmer još uvek to nije uradio.

„Nema potrebe da mi na glavi stoji istetovirano nečije ime da bi neko znao ko sam, šta zastupam i za šta se zalažem“, rekao je nedavno u izjavi za Gardijan, potvrdivši da nije ni „korbinovac“, ni „blerovac“, nego neko svoj.

Jedan od petoro braće i sestara, iz skromne porodice, postdiplomac Oksforda, pisac nekih od najznačajnijih radova, planova i programa u poslednjim decenijama u Laburističkoj partiji. Bivši javni tužilac koji se sa te pozicije samodefinisao kao borac za ljudska prava…

Neko bi rekao da je jedino što mu se može zameriti jeste to što je pomalo dosadan.

Laburistima dosada, međutim, poslednjih godinu dana nije ni blizu najvećeg problema. Nijednog trenutka, ni kada su konzervativci pravili najveće gluposti i promašaje, njihovi protivnici nisu bili u mogućnosti da ih ugroze. Izgubili su četiri puta uzastopno na izborima na kojima su Britanci želeli alternativu onome što ih okružuje. Nije je bilo.

Zbog toga je, tvrde stručnjaci, glavni zadatak Starmera da svima pokaže da je brza promena partije moguća. I da ono što tvrdi nije samo prazna priča.

A kaže da je „nova, drugačija budućnost zaista moguća“.