Prvu medalju Srbiji na Olimpijskim igrama u Tokiju doneo je Damir Mikec. On je u disciplini vazdušni pištolj na 10 metara došao do srebra.
Iako je kao klinac bio posvećen karateu, skromno je izabrao svog sportskog idola. To je bio njegov brat Goran, reprezentativac u streljaštvu.
„Mislim da nisam mogao da imam boljeg uzora od njega! Danas uglavnom putujemo zajedno na takmičenja jer mi je postao i trener nakon OI u Londonu 2012. godine. Pored brata nikada nisam imao nekog posebnog uzora među poznatijim sportistima kojem sam se posebno divio, ali svakako poštujem svakog vrhunskog sportistu, jer znam koliki se put morao preći da bi stigao do spotskih visina…“, pričao je Mikec.
Njegov životni put je zanimljiv. Rođen je u Splitu, tokom karijere je nastupao na takmičenjima u više od 70 zemalja, a oženio je koleginicu koja se takođe bavi streljaštvom iz El Salvadora.
Mikecov životni i sportski moto je potpuno u skladu sa takmičenjem u Tokiju.
„Sportski moto mi je da se svim snagama trudim da uvek ostanem pozitivan, čak i kada mi se čini da je to jako teško i maltene nemoguće. Ključ uspeha je apsolutna vera u sebe, da možeš mnogo, a ono što je najbitnije je da nikada ne odustaješ od ostvarenja svojih snova.“
A ovako je pred početak Igara u Tokiju govorio o svojim očekivanjima.
„Mnogo sam zreliji, pametniji, iskusniji nego 2008. godine u Pekingu, ali i pored toga i mene, kao ostale sportiste očekuje jedno potpuno novo iskustvo. Biće ovo specifične igre, zbog svih pravila koja je neophodno poštovati zbog pandemije korona virusa. Ipak, nećemo dati da nas to omete.“
Nije ga omelo.
Prva medalja za Srbiju.
Tagovi
