U svetu je 2020. godine došlo do tektonskih promena. Pandemija koronavirusa je zarobila svet, građani najmoćnije države sveta su, u svakako najvažnijim predsedničkim izborima 21. veka, Trampa zamenili Bajdenom, Britanija je u doslovno poslednjim satima godine potvrdila Bregzit i zvanično otišla iz EU…
Jednako turbulentno je bilo u Crnoj Gori, u kojoj je došlo do prve demokratske promene vlasti, nakon trideset godina. Duška Markovića i vladu Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) i koalicionih partnera zamenio je jedan profesor koji se nikada pre toga nije bavio politikom i široka koalicija u kojoj se posle izbora najviše istakao lider pokreta URA i prvi na listi koalicije „Crno na bijelo“ Dritan Abazović.
Pre samo godinu dana DPS, na čelu sa Milom, kontrolisao je Skupštinu, Vladu, razne službe, javnu i tajnu policiju… Uz veliki uticaj na sudstvo, tužilaštvo, veliki deo nevladinog sektora, gro medija, univerzitete i naučne ustanove…
Danas su Skupština i vlada u rukama opozicije, funkcioneri javne i tajne „beže po hodnicima“ od razgovora sa Abozovićem posle kog, po pravilu, dođe do smene. Predsednica Vrhovnog suda Crne Gore je podnela ostavku i razne službe i gradovi više nisu Đukanovićevi…
Promena vlasti dovela je i do promene u odnosu snaga i zato je bilo zanimljivo uporediti novu tradicionalnu listu podgoričkog lista Vijesti o najmoćnijim osobama u Crnoj Gori u odnosu na onu s početka 2020. godine kada je „Milo bio bog„…
Nova lista nije moguća bez tri nosioca lista koje su odnele pobedu na parlamentarnim izborima. Premijer Zdravko Krivokapić, potpuno nepoznat široj javnosti pre nego što je zaseo na čelo koalicije „Za budućnost Crne Gore“, pokazao se kao znatno sposobniji „igrač“ nego što mu se to priznavalo zbog skromnog političkog iskustva. Sama činjenica da je prvi premijer nakon prve demokratske smene vlasti je dovoljna za mesto na listi najmoćnijih.
Bio je lice i glas litija, srušio je vlast, ali je energično ušao u obračun i sa političarima sa svoje liste. Obračun sa „svojima“ je najavio u intervjuu za Nedeljnik, mogli su da ga sruše jednim glasom, ali je bio siguran da neće. Kako je nedavno rekao, nezadovoljni su i deo većine i nova opozicija, ali se ne brine zato što ga štiti narod.
Njegov saborac u promeni sistema, potpredsednik nove vlade i regionalna zvezda Dritan Abazović se sučio sa nizom pritisaka iznutra i spolja, jer je koalicija na čijem je čelu odlučivala ko će sastavljati novu vlast. Na kraju je ipak završio u vladi, zasigurno na nezadovoljstvo političkih konkurenata i to na poziciji koordinatora za službe bezbednosti, čija se reforma smatra najkompleksnijim zadatkom nove vlasti.
Već je dobilo komične razmere kako Dritan posle svakog sastanka i „konstruktivnog razgovora“ sa direktorima ključnih državnih institucija najavljuje smene.
Takođe, odmereni predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić je pokazao da mu funkcija „dobro leži“, a pohvale je dobio i od političkih oponenata i medija koji su privrženi DPS-u. Rast popularnosti Demokrata dodatno doprinosi njegovom uticaju.
Odmerenost je dokazao i prethodnog dana, kada je povodom odluke Đukanovića da vrati na ponovno odlučivanje sve zakone koje je donela Skupština na sednici 29. decembra, među kojima su i izmene Zakona o slobodi veroispovesti, odgovorio da će „na novi pokušaj opstrukcije, odgovoriti mirno, demokratski i evropski“.
„U skladu sa Ustavom i pozitivnim propisima, izglasaćemo ponovo sve zakone“, napisao je juče Bečić.
Ipak, Đukanović je i dalje predsednik Crne Gore, a kako u praksi izgleda kohabitacija vlasti prikazano je i juče kada je odlučio da zakone vrati na ponovno odlučivanje.
Iako je poražen prvi put posle 30 godina lider DPS-a i dalje ima dosta moći u svojim rukama. Sa nestrpljenjem se očekuje kongres partije. Opšta je ocena da reforma DPS-a sa Đukanovićem na čelu, bilo javno ili iz senke, nije moguća…
Takođe, Đukanovićev izlazak iz pragmatičnog na ideološki teren i sukob sa Crkvom je značio opadanje njegove moći jer je iz te bitke izašao kao gubitnik.
U kojoj su sada poziciji brojni koji su se našli na prošlogodišnjoj listi?
Za drugoplasiranog na listi, Brana Mićunovića, je važilo da je uticaj obrnuto proporcionalan njegovom pojavljivanju u javnosti. U tom kontekstu treba i tumačiti to što je bio svojevrsna zvezda „patriotskog“ protesta na Cetinju početkom septembra.
Očigledan trud da pojača percepciju u javnosti o njemu kao biznismenu (bez obavezne odrednice -kontroverzni) i emitovanje informacija o tome da plaća sve obaveze prema državi, ukazuju i na veštinu prilagođavanja kojom je opstao, pišu Vijesti.
Brat predsednika Crne Gore Aco Đukanović se našao u specifičnoj situaciji kao poznati dobrotvor Srpske pravoslavne crkve, sa kojom je njegov brat zaratio i skoro da se nije ni pojavljivao u javnosti.
Bivši premijer, a sada poslanik DPS-a Duško Marković je bio u defanzivi nakon agresivnog završetka predizborne kampanje, ali se za njega vezuju dešavanja u noći između 28. i 29. decembra, za šta je uvod bilo predvođenje poslanika u bodrenju okupljenih građana ispred Skupštine.
Stavio je do znanja da se ne predaje uoči kongresa partije, ali ostaje da se vidi koliko će ga koštati to što nije, kao što je obećao, sprečio glasanje o izmenama Zakona o slobodi veroispovesti.
Moć Milana Roćena, nekadašnjeg ambasadora Državne zajednice SCG u Moskvi, direktno je vezana za moć Đukanovića, a i pored zdravstvenih tegoba, poznato je da je pod svoje uzeo gradonačelnika Podgorice Ivana Vukovića kojem se projektuje da će na kongresu zauzeti visoku poziciju u partijskoj strukturi DPS-a.
Zoran Pažin, bivši ministar pravde i šef Ekspertskog tima za pregovore sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) o o Zakonu o slobodi veroispovesti uoči izbora, koji su, kako se ispostavilo, okončani neuspešno je verovatno jedini sa prošlogodišnje liste koji je i dalje fizički prisutan u Crnoj Gori, a da se ne bi našao na novoj listi najmoćnijih.
Snažna eksponiranost u priči oko Zakona o slobodi veroispovesti ga je koštala nakon izbornog rezultata. Ubrzo je podneo ostavku i na poslaničko mesto, a nije rado viđen u dobrom delu DPS-a koji ga smatra krivcem za poraz.
Sa druge strane, glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić je jedan od retkih koji je ostao na toj poziciji i pokušava da emituje sliku kako je kooperativan.
Katanić je sproveo prva hapšenja u eri nove vlasti. Međutim, teško da se na njega dugoročno računa, pre svega zbog netrpeljivosti Demokratskog fronta.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je preminuo krajem oktobra, a njegovo mesto na čelu Mitropolije crnogorsko-primorske, barem privremeno, zauzeo je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije koji bi to mesto zauzeo i na ovogodišnjoj listi moći. Kako pišu Vijesti, jasno je da je na prošloj listi moć upokojenog mitropolita bila potcenjena.
Šta je Amfilohije značio u Crnoj Gori, ali i Srbiji, videlo se na njegovoj sahrani. Izgledalo je te nedelje, ispred Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici da se okupio kompletan državni vrh. Predsednik Skupštine, mandatar i “sastavljač” i predsednik države došli su da odaju poslednju počast verovatno najznačajnijoj ličnosti srpske (a može i crnogorske) crkve u poslednjih trideset godina.
Naposletku, Đukanović je dobrim delom posle trideset godina pao tek nakon što je ušao u sukob sa Crkvom i mitropolitom Amfilohijem oko Zakona o slobodi veroispovesti.
Najveći privatni poslodavac Dragan Bokan se kao i svi privrednici suočio sa izazovom koronavirusa, ali da mu pandemija nije puno naudila pokazuje i to što je odblokirao ABA ligu, a potom i jednoglasno izabran da prededava njenom skupštinom. Sticajem okolnosti ili ne…
Deset najmoćnijih je prošle godine zaokružio Aivo Orav, šef delegacije EU, a njega je nasledila Kristina Oana Popa, čiji početka karakteriše značajna aktivnost i prateći uticaj.
„Drugi ešalon“
Iz prošlogodišnjeg drugog ešalona moći „aktuelni“ su biznismeni Blagota Baća Radović i Tomo Čelebić, dok je pitanje koliko je nakon promene vlasti Stanko Subotić uopšte zainteresovan da oživljava zamrle poslove, naročito kada ima prostora da to radi u Srbiji.
Predsednik fudbalskog kluba Budućnost iz Podgorice i vlasnik firme “Savana” Veselin Mijač je nedavno bio aktuelan zbog pisma namere koje je poslao Vladi povodom potencijalne kupovine “Montenegro erlajns-a”, što su u DPS-u javno podržali kao čin patriotizma.
Međutim, Abazović je tada istakao da poštuje “patriotsku notu” koju je vlasnik kompanije “Savana” Veselin Mijač iskazao za spašavanje kompanije, ali i ocenio da je to urađeno neozbiljno.
“Ne samo da je protivzakonito, mi ne možemo da više brišemo dugove MA”, rekao je Abazović, poručivši Mijaču da je komplikovano preuzeti kompaniju.
„Montenegro erlajns“ je u međuvremenu ugašen…
Zanimljivo je i šta će se događati šefovima fudbalskog i košarkaškog saveza Crne Gore, Dejanom Savićevićem i Veselinom Barovićem.
Teško da se njih dvojica ikako mogu porediti, pa je u skladu sa tim i očekivanje da se neće ni prema njima jednako postupati.
Bivši potpredsednik Vlade Crne Gore i bivši predsednik Nacionalnog koordinacionog tima Milutin Simović je završio na čelu opštine Nikšić uz negodovanje dobrog dela DPS nakon mandata na čelu Nacionalnog koordinacionog tela.
Sestra predsednika Crne Gore Ana Đukanović i njeni poslovi se sada nalaze u drugačijem ambijentu, kontroverzni direktor Uprave policije Veselin Veljović je napustio funkciju nakon „konstruktivnog razgovora“ sa Abazovićem, a predsednica Vrhovnog suda Vesna Medncia je, kako je već rečeno, sama podnela ostavku na tu funkciju.
Abazović: Dobro je što se sami povlače. Kontrolisaćemo Đukanovićevu imovinu…
Značajno su različite pozicije i onih koji su uoči 2020. godine bili u uzlaznoj putanji spirale moći. Strateško opredeljenje Vlade u vezi sa mini hidroelektranama i silazak sa vlasti DPS-a, moglo bi da košta predsednikovog sina Blaža Đukanovića, i njegove mnogobrojne poslove sa državom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi se sigurno našao na listi moćnih i uticajnih i u Crnoj Gori, pišu Vijesti.
„Neskriven u ambicijama da politički i ekonomski ostvari još veći uticaj, a sada je već prisutan kroz snažno pokroviteljstvo Demokratskog fronta, ali ne i samo DF-a. Đukanović ga je označio kao jednog od glavnih krivaca za izborni rezultat“, navodi se u tekstu.
Na listi bi sigurno bilo mesta i za ambasadora Nemačke Roberta Vebera, kao i ambasadorke Sjedinjenih Američkih Država Džudi Rajzing Rajnke, kod kojih se uvek odlazi po pomoć, bez obzira da li se radi o vlasti ili opoziciji, pa je njihov uticaj nesumnjiv i neizbežan.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji se već našao na meti medija bliskim DPS-u nakon poziva da Crna Gora povuče odluku o proterivanju ambasadora, što svedoči o značaju njegovih poruka, dok se ministar finansija Milojko Spajić uzima kao najambiciozniji ministar u novoj Vladi. Od njega se, u perspektivi, mnogo očekuje.
Nesumnjivo, kao najmoćniji pojedinac i ključni akter najveće pobede se izdvojio – građanin. Nasuprot podaniku, građanin je u Crnoj Gori, kao nosilac suvereniteta, otkrio da ključno može da utiče na dešavanja u zemlji. Od najmasovnijih protesta u istoriji Crne Gore do prve demokratske smene vlasti…
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
