Toplotni talas, kao bogomdan, zapahnuo nas je u julu i skrenuo pažnju s nečeg što jednako razotkriva aktuelne poremećaje, doduše one u domenu demokratije. Malo ko je od znojem zaslepljenih Evropljana primetio da je politički diskurs, u kom su plivali protekle bar tri godine, upravo odleteo u vazduh. Štampa, zauzeta drugim „istraživačkim zadacima“, nije uzela za shodno da o tome izvesti.
Jedna izvrsna manihejska priča već je uspavala stotine miliona evropskih birača. Njima je, naime, rečeno da se politika Evropske unije i izbori od prošlog maja svode na sukob dveju strana: liberala i „populista“. Drugog jula, samit šefova država i vlada EU preporučio je za predsednicu Evropske komisije nemačku demohrišćanku Ursulu fon der Lajen. Na tu ideju došao je Emanuel Makron. Njegov predlog sasvim prirodno podržala je nemačka kancelarka Angela Merkel, ali i… mađarski premijer, Viktor Orban.
Francuski predsednik od trenutka kada je stupio na funkciju ne prestaje da se kune u nepopustljivost pred nacionalistima i „populistima“, nosiocima „tužnih strasti“, „idejama zaslužnim za toliko požara koji su mogli da progutaju Evropu“. Oni „lažu ljude“ i „obećavaju im mržnju“, proklamovao je. Makron je žrtvovao čak i svoju besprekornu skromnost ne bi li se isprečio dvojici piromana, italijanskom krajnje desnom lideru, Mateu Salviniju, i Orbanu: „Ako su u meni videli svog glavnog protivnika, bili su u pravu.“
Kada su 16. jula poslanici Evropskog parlamenta potvrdili kandidatkinju za koju su se odlučili šefovi država i vlada, proglasi iz perioda kampanje – „progresivaca“ protiv nacionalista – ponovo su ustupili mesto jednoj sasvim drugačijoj političkoj konfiguraciji. Neki socijalistički poslanici glasali su protiv Fon der Lajenove (na prvom mestu Francuzi i Nemci), a neki za (Španci i Portugalci). Potonji su se našli u istoj čorbi s poljskim nacionalistima i Orbanovim saučesnicima – drugim rečima, s istim onim ljudima kojima se Marin Le Pen samo nekoliko dana ranije u Strazburu dodvoravala kako bi zajedno formirali poslaničku grupu… Konačno, Makronova kandidatkinja izbor za predsednicu Evropske komisije, ostvaren većinom od svega devet glasova, duguje šarenoj koaliciji sastavljenoj od trinaest Orbanu odanih mađarskih poslanika i četrnaest „populističkih“ poslanika Pokreta pet zvezda, u to vreme Salvinijevih saveznika.
Takvo jedno mapiranje ovog izbora svakako nas čini otpornijima na priče koje se svakog jutra pričaju za mudru i disciplinovanu evropsku decu. I pored toga, sve su šanse da će se, čak i kada se temperature na Starom kontinentu vrate u normalu, većina novinara vratiti prebiranju po veštačkim kategorijama koje im Makron bude ispostavljao.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 19. septembra.
Digitalno izdanje Nedeljnika sa svim dodacima dostupno je na Novinarnici
Tagovi
Willi
Ovu je izabrala Angela Merkel, a svi su aminovali. Verovatno je za Nemacku to dobro, a za Srbiju kao moguceg clana Evropske zajednice sigurno nije. U to cemo se uveriti kada dodje do toga. Siguran sam da dok je ova persona na ovom mestu Srbija nece uci u EU. Pogledajte njene politicke nastupe dok je bila ministar odbrane Nemacke. Ja sad ne bih koristio teske reci jer verovatno ne bi ste objavili komentar, ali ako se ijedna politicarka iz nemacke ponasala slicno njihovom bivsem "Führeru" to je ona. Drsko, nadmeno, arogantno i naravno "Deutschland über alles". Odmah posle izbora, prva drzava koju je posetila je bila Hrvatska. Mislite da je to slucajno? Otisla je tamo gde ima politicke i druge istomisljenike. Mozda je to ipak za srbiju i dobro, jer sam siguran Srbija nece dobiti politicku podrsku od nje...Daleko joj lepa kuca. Krivo mi je samo, jer vidim kuda gura Evropa. A sve sam mislio da je EZ sve lepo i posteno zamisljena...