Protivkandidat aktuelnom predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu u drugom krugu izbora biće Kemal Kiličdaroglu, koji poručuje da je njegova politika „trpeza mira“, te ga zovu „turski Gandi“, kako prenosi N1.
Opozicioni kandidat nadimak je dobio tokom “Marša za pravdu”, kada je sa svojim pristalicama, poput Gandija u Indiji 70 godina ranije, pešačio 450 kilometara od Ankare do Istanbula, zbog masovnih hapšenja i otpuštanja svih onih koji su navodno na bilo koji način bili povezani sa neuspelim pučem 2016. godine.
Lidera Republikanske narodne partije podržao je opozicioni blok „Nacionalna alijansa“ koju čine ideološki potpuno različite partije.
„Naš sto je trpeza mira. Naš jedini cilj je da vratimo zemlju u dane prosperiteta, mira i radosti. Kao šefovi političkih partija koje formiraju Nacionalnu alijansu, takođe smo se dogovorili o mapi puta za prelazak na ojačani parlamentarni sistem“, naveo je Kiličdaroglu u obraćanju javnosti na početku predizborne kampanje.
Kiličdaroglu je socijaldemokrata, prepoznatljivo lice opozicione scene, čovek koji je 20 godina na udaru vladajućeg režima Redžipa Tajipa Erdogana. U kampanju je ušao sa sloganom „Sve će biti u redu – Hajde Turci, hajde!“. Svog protivnika opisao je „zavodljivim autokratom“.
Rođen je 1948. godine kao četvrto od sedmoro dece domaćice i lokalnog službenika na istoku Turske u gradu Tunčeli. Dolazi iz kraja gde žive Aleviti, manjinski, šiitski muslimani koji ne idu u džamije, niti na hadžiluk, žene se ne pokrivaju, a učenje im ne zabranjuje ni konzumiranje alkohola.
Studirao je ekonomiju na Univerzitetu u Ankari, a čitavu karijeru proveo je kao državni službenik i birokrata u različitim turskim finansijskim institucijama.
Imao je najviše finansijske i ekonomske uloge u turskim institucijama, uključujući Ministarstvo finansija, Generalnu direkciju prihoda i dva organa socijalnog osiguranja. Predavao je na Univerzitetu Hacetepe u Ankari i bio je član odbora, najveće privatne banke u zemlji. Prepoznat je kao čovek koji prezire korupciju.
Politikom počinje da se bavi u vreme kada je Erdogan došao na vlast, 2002. godine. Ulazi u nacionalni parlament, a reizabran je 2007. godine. Bio je zamenik predsednika parlamentarne grupe svoje stranke pod Denizom Bajkalom, tadašnjim liderom CHP.
Bio je u više mandata poslanik ispred Republikanske narodne partije (CHP), koju je pre jednog veka osnovao otac moderne Turske Kemal paša Ataturk.
Za jednu od najprestižnijih političkih funkcija u turskoj politici – gradonačelnika Istanbula, kandidovao se 2009. godine. Bez obzira na poraz, godinu dana kasnije, postaje lider stranke. Do smene je došlo pošto je procureo pornografski snimak njegovog prethodnika.
Istovremeno, Kiličdaroglu je polako sprovodio reformu sopstvene stranke, okrećući je ka levom centru, kooptirajući u nju Kurde uz veće učešće žena.
Ipak, od kada je prvi čovek partije, izgubio je sve parlamentarne i predsedničke izbore od AK Partije Redžepa Tajipa Erdogana.
Najznačajniji uspeh njegove partije i saveznika desio se na lokalnim izborima 2019. godine kada su pobedili na izborima za gradonačelnike u većini najvećih gradova, poput Istanbula i Ankare.
Više puta uspeo je da izbegne gotovo sigurnu smrt. Godine 2016. konvoj automobila u kom se nalazio napala je kurdska militantna grupa PKK. Sledeće godine jedva je izbegao pokušaj bombardovanja islamskih ekstremista, a na sahrani jednog turskog vojnika 2019. godine preživeo je pokušaj linča kada je prvo napadnut i nakon toga odveden objekat u blizini gde su se čuli pozivi da ga ubiju.
Kada je policija sprečila masu da ga živog spali i odvela na sigurno rekao je: „Ovi pokušaji nas ne mogu zaustaviti“. Nezvanično se saznaje da je na poslednjem mitingu pred izbore nosio pancir.
Građanima u kampanji obećava povratak na parlamentarni sistem koji je Erdogan ukinuo 2018. godine, a sebi kao predsedniku obezbedio široka ovlašćenja. Kiličdaroglu kaže da će uživati u igranju sa svojim unucima nakon što sebi kao predsednik smanji ovlašćenja, a upravljanje zemljom prepusti mlađim kolegama. Kaže za sebe da nije čovek sa velikim ambicijama.