Davno sam naučio od jednog dragog profesora da kada nešto pišeš moraš da vodiš računa o petoro ljudi koji tu temu poznaju bolje od tebe.
To se u njegovom slučaju, naravno, odnosilo na akademske radove, ali sam ja pomislio kako je upravo tako nešto potrebno srpskom novinarstvu.
Na neki način toga se i pridržavam, ne gostujem na televizijama (koje me istina nešto i ne zovu u poslednje vreme) ukoliko nisu teme koje pratim, trudim se da ne popujem u kolumnama već ispričam ono što znam ili ono što mislim…
Svrha novinarstva, uostalom, jeste da pronađeš to petoro koji najbolje znaju neku temu. I da pustiš njih da pričaju…
Kao što s istoričarima ne možeš da pobediš na istorijske teme, tako sa primitivcima ne možeš da pobediš na primitivne.
Uvuku te u svoje blato i tu te lagano pobede na iskustvo.
U vreme interneta, društvenih mreža, botova i tabloidizacije, sve je dobilo i dodatnu dimenziju.
Mene to podseća na jednu drugu priču jednog od najvećih srpskih advokata Veljka Guberine koji je presudno uticao na ukidanje verbalnog delikta, da bi zatim postao njegova prva žrtva.
Kada su radikali prvi put etiketirali Veljka Guberinu kao geja, on se smejao sa svojom ženom, kada su ga etiketirali drugi put, smejao se sam sa sobom, a treći put je shvatio da više ništa ne može ni da demantuje…
Kada su ga radikali prvi put etiketirali kao geja, on se smejao sa svojom ženom, kada su ga etiketirali drugi put, smejao se sam sa sobom, a treći put je shvatio da više ništa ne može ni da demantuje. Legenda srpske advokature, kome su čak i sudskim putem jednom dokazali očinstvo, tako je mnogo godina kasnije shvatio da je morao da tuži prvi put kada je izgovorena laž.
Jedina sreća srpskog novinarstva je što dokumentacija još nije ukinuta. Mada je pitanje koliko nove generacije tamo i zalaze.
Prošle nedelje listao sam predratno Vreme i Politiku koji su dostupni na digitalnoj biblioteci do 6. aprila 1941. i pitao se šta će iz današnje štampe neko moći da zaključi za 30 ili 50 godina.
Šta će da zaključi neko o sudiji Majiću koga je napao ceo parlament jer se usudio da u jednoj emisiji „koju niko ne gleda“ komentariše promenu krivičnog zakona?!
Poslanik Rističević (kako će tu sliku imati neki budući istraživač?) kaže da sudija nema kredibilitet da priča o promeni zakona, dok profesor Martinović mrtav ‘ladan kaže kako je svako ko se pojavi u političkoj emisiji političar?!
Da li to znači da je Stanija političar, pošto se stalno pojavljuje na naslovnim stranama političkih tabloida?
Ili ja kao neko ko je tri puta bio u toj emisiji koju niko ne gleda onda mogu da stavim blinker na kola, dobijem diplomatski pasoš, ili svratim u Skupštinu na šniclu od 50 dinara?
Predsednik se, srećom, nije bavio sudijom, ali jeste jednim nedeljnikom koji je na prvu stranu (zamislite) stavio vladiku posle Sabora SPC?!
Ne znam u šta se pretvara zemlja u kojoj vladika ne sme da priča o dešavanjima na Saboru ili sudija o promeni krivičnog zakona, ali znam da nekontrolisana agresija koja se kod pripadnika Homo sapiensa završava negde izlaskom iz puberteta, ne može dobro da se završi.
Kako debatovati sa poslanikom koji je deset minuta ranije naređivao da se pregazi drugi poslanik, ili sa predsednikom koji priznaje da nije najbolje shvatao stvari devedesetih, da bi danas mislio kako će vojskom da se vrati na teritoriju koju kontroliše NATO? Nije meni jasno ni kako univerzitetski profesor u toj emisiji u kojoj se postaje političar, a koju niko ne gleda, može da poželi da se „jurimo po ulicama“, posebno što su mu šanse kao Vučićeve protiv NATO-a.
Ovoj zemlji za potpuno ukidanje demokratije nedostaje još samo to nekontrolisano nasilje, novi rat sa NATO-om ili zaletanje za nasilno preuzimanje vlasti.
Dolaze opasna vremena u kojima će sve više Srba koji sanjaju da im se deca isele iz zemlje u jednom trenutku da se zapita – a zašto se onda oni ne isele.
Sa ovom količinom verbalnog nasilja približavamo se tom trenutku. Uostalom, ko je kriv ako ne Veljko Guberina…
Tagovi
Srđa Zlopogleđa
Samo bih upitao cenjenog autora ovog članka da li mu ime Samuel Langhorne Clemens nešto znači i šta je gore - ako mu znači ili ako mu ne znači? Jedan kome je američku književnost predavala prof. dr. Vida Marković.
Belladonna
Svaka čast za analizu. I ja sam jedna od onih koja budno prati obrazovanje svoje dece jer ne želim da ostanu u Srbiji. Ne želim da im predsednik bude neko ko ima dijagnozu, ne želim da im Šešelj, Martinović, Rističević i ostali budu elita. Fuj.
Jovan
Kao i uvek, mudri mudroser, gradžanerske opcije, seljoberskog tipa. Šta nam poručuje? Da Vučić, radikali i naprednjaci nisu dobri. To znamo. Zašto ne kaže kako da ih se otarasimo?Smetaju mu neke ideje univerzitetskih profesora. Smatra da će molbom ukloniti zlo. Utopija. Smešan je. Podržavam ideju veoma visprenog profesora kome se mogu zameriti neka druga stanovišta koja zastupa.