Bolest o kojoj smo uglavnom slušali iz istorijskih lekcija – iako nikada nije otišla u istoriju – u davnoj prošlosti se povremeno javljala u epidemijskim talasima. Ima je i u biografijama mnogih znamenitih ličnosti, gde se (ne)zvanično spominje kao uzrok smrti. Sada je ponovo postala interesantna jer se u svetu, pa i u Srbiji, beleži porast broja zaraženih. Sifilis je postao tema pošto je objavljeno da je u našoj zemlji prijavljeno 238 osoba obolelih od ove polno prenosive bolesti i da je registrovana stopa incidencije u 2021. bila najviša u poslednjih 10 godina. Svaki broj obolelih ostaje neprihvatljivo visok za bolest koja više ne bi trebalo da postoji.

Ako se vratimo u prošlost i pogledamo istoriju sifilisa, ona je malo „maglovita“ jer nije precizno kada se bolest pojavila. Pominje se da je u Evropu stigao sa posadom Kristifora Kolumba iz Amerike, dok je prema drugim postojao ranije ali nije bio prepoznat. Da li zbog toga što je bolest poznata i kao „imitator“ jer liči na neke druge, biografi poznatih ličnosti su kopajući po njihovim „zdravstvenim kartonima“ i utvrđujući uzroke smrti zabeležili da ima indicija da su od sifilisa patili Henri Stjuart, Franc Šubert, Robert Šuman, Anri Tuluz Lotrek, Šarl Bodler, Oskar Vajld, Fridrih Niče, Pol Gogen, Adolf Hitler, Al Kapone…

U našoj bližoj prošlosti, devedesetih godina prošlog veka najveći broj slučajeva sifilisa u Srbiji je bio importovan iz zemalja Sovjetskog Saveza gde su naši radnici odlazili na privremeni rad i imali seksualne kontakte, priča za Nedeljnik naš najveći stručnjak za sifilis dr Milan Bjekić, dermatovenerolog, koji vodi Savetovalište i službu za polne bolesti pri Gradskom zavodu za kožne i venerične bolesti već tri decenije. Naši radnici su se inficirali jer su živeli po nekoliko meseci u spomenutim regijama, vraćali su se ovde i svojim suprugama prenosili infekciju.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA 2. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS