Ko je na meti izmena zakona o bolovanju – bolesni ili stvarni problemi?

U niskom startu čeka izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju. Kako je najavila ministarka zdravlja Danica Grujičić, ministarstvo je spremilo predlog izmena ovog Zakona, a fokus promena koje će otpočeti trku je u domenu bolovanja. Tačnije, dužine samih, zdravstvenim ograničenjima, opravdanih odsustava. Puj pike, ne važi – bez komisije od sada, izgleda, samo dve nedelje.

Sprint jer po već dugoj tradiciji izmena ovog zakona – one ne ostaju aktuelne dugo. Redovi ovog sloja zakonodavstva menjani su deset puta (smeši se jedanaesti). Da je valjalo, valjda bi trajalo. Da li ovakva izmena Zakona zaista može da ga unapredi i kome može da donese dobro?

Izmene Zakona predviđaju da će lekari opšte medicine ubuduće pacijentima moći da otvore bolovanje bez provere komisije na najduže dve nedelje, a ne dva meseca, kao što je do sada bio slučaj. Argument koji iznosi Grujičić je sumnja u to da se “baš 58. dana od trenutka otvaranja bolovanja, odnosno baš onda kada više ne mogu da budu na bolovanju bez odluke komisije” zaposleni vraćaju na posao.

Ona navodi da je posredi moguća zloupotreba, ali i da se nove izmene neće ticati onkoloških bolesnika, tek operisanih, ljudi sa invaliditetom i trudnica.

Lekari upozoravaju da iako izmene prepoznaju izuzetke, ipak ne obuhvataju sve koje bi trebalo (npr. pacijenti sa teškom upalom pluća, bubrežni bolesnici i dr).

Ni iz ugla prava ova izmena ne izgleda kao opravdana.

“Mislim da je to nepotrebno, da naši lekari mogu da procene da li neko treba da dobije dve nedelje, mesec dana ili dva meseca bolovanja i da za tu promenu trenutno nema potrebe. Ovim činom namećemo procedure, koje su po mom mišljenju neopravdane, stvaramo dodatne gužve. Ta komisija opet treba da pogleda znatno veći broj ljudi”, objašnjava za Nedeljnik dobar poznavalac ovakvih i sličnih pravnih pitanja i osvrće se na priču o zloupotrebi koju iznosi ministatka Grujičić.

On ocenjuje da se time oslikava nepoverenje u lekare i naglašava da je „naš sistem u ozbiljnom problemu ako ne možemo da se oslonimo na odluku lekara“.

Dok se priča o okretu ka standardima evropskih zemalja, ovako nešto nije viđeno među onima koje se često uzimaju kao “idealna društva”.

U Švajcarskoj, primera radi, zaposleni imaju prava na tri nedelje plaćenog bolovanja. Pošto se ovo pravo povećava sa dužinom staža zaposlenog (i razlikuje se među kantonima), ono za neke može trajati i 46 sedmica. U Nemačkoj, zaposleni ima pravo na 42 dana plaćenog bolovanja. Da, odnosi se na sumu u vrednosti cele plate.

Međutim, ako živite u Srbiji, možete imati plaćeno odsustvo za prve dve nedelje svog odsustva (prema trenutno važećem zakonu). Premda utemeljen na mogućoj zloupotrebi, ovaj predlog izmena usmeren je ka zaposlenima sa potrebom za bolovanjem, dok, čini se, propušta činjenicu da je u aktuelom Zakonu dato rešenje za nečasna delovanja.  

Trenutno, lekar ima moć da oceni da li je pacijent namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad, odnosno da li je ozdravljenje namerno sprečio. Ukoliko lekar iskoristi ovo pravo, da li to znači da je zloupotreba “rešena”?

Važeći akti daju i drugu stranu – ako doktor koristi svoja ovlašćenja u svrhe zloupotrebe ostvarivanja prava pacijenta, tada Republički fond preduzima mere radi oduzimanja ovlašćenja izabranog lekara i podnosi inicijativu kod nadležne komore zdravstvenih radnika za oduzimanje licence za njegov samostalni rad.

Nedeljnikov izvor objašnjava da se usvajanjem ovakve izmene ograničavaju ljudska prava. Ukoliko pretpostavimo mogući scenario – da se ljudi bolesni pojavljuju na poslu usled manjka vremena za oporavak, može se govoriti ne samo o ograničenju, nego i o kršenju osnovnih ljudskih prava, kao što je pravo na zdravlje.

Kako? Tako što zarazite kolege.

„Ne pada mi na pamet zašto bismo to (zakon) dirali i šta je ideja tog predloga. Ono što s ove tačke gledišta možemo da sagledamo je da je to više na dobrobit poslodavca. Mislim da nije dobro za zaposlene I da ne treba tako da gradimo naš sistem, da nemamo poverenja ni u zaposlene, ni u lekare“, zaključuje naš izvor.

Reklo bi se da i ova priča potvrđuje pravilnost – u Srbiji zakoni nisu problem, nego njihova primena. Dok se oni s druge strane tržišta rada  “smrzavaju” iz izmene u izmenu istih zakona, poslodavci se smeše većoj kontroli kojom će zagrejati eksploataciju, nekada zdravih, a nekad i ne baš.