Majka Lai Činga bila je jako razočarana kada joj je sin saopštio 1990. godine da umesto medicinske karijere nakon Harvarda ulazi u politiku. Možda bi mu danas oprostila kada je izabran za novog predsednika Tajvana.
S obzirom da su tenzije između SAD i Kine sve više usredsređene na Tajvan — samoupravno ostrvo za koje Peking tvrdi da je njihovo — pobednik izbora koji su održani početkom ove godine i i njegova uloga mogli bi da odrede putanju geopolitike i globalne ekonomije u godinama koje dolaze, prenosi N1.
Dok novi predsenik Tajvana Lai (63) sada insistira da deli isti stav o političkom statusu kao njegova prethodnica Cai Ing-ven, tvrdeći da je ostrvo već nezavisna zemlja i da nema potrebe da se proglasi nezavisnost, on je već izazavao „buru“ zbog nekih svoji dosadašnjih komentara, prenosi The Japantimes.
Dok je bio premijer 2017, opisao je sebe kao borca za nezavisnost Tajvana. Čini se da je to dugotrajno gledište. Tokom posete Univerzitetu Fudan u Šangaju 2014. godine, kada je bio gradonačelnik grada Tajnana, rekao je da je nezavisnost konsenzus stava u celom tajvanskom društvu.
Nije iznenađujuće da je Kina bila kritična prema Laijevim stavovima. Godine 2019, Pekinška kancelarija za poslove sa Tajvanom opisala je njegove komentare za nezavisnost kao „arogantne“, rekavši da „imaju za cilj da podstaknu konfrontaciju preko moreuza i ugroze mirni status u Tajvanskom moreuzu“. Tadašnji portparol kancelarije Ma Ksiaoguang rekao je da su Laijeve akcije „potpuno otkrile lažnu masku sa DPP-a“.
Laijeva politika i pogledi na Tajvan bili su oblikovani njegovim vaspitanjem. Rođen je 1959. u rudarskoj porodici na obali severnog Tajvana, nedaleko od Tajpeja. Njegova majka je sama podigla njega i njegovih petoro braće i sestara nakon što mu je otac umro kada je imao samo dve godine.
Njegova majka je igrala ključnu ulogu u njegovom životu i izboru karijere, navodi se u njegovoj biografiji. Vredno je učio da postane doktor, stekavši diplomu iz javnog zdravlja na Univerzitetu Harvard, u skladu sa željama njegove mame.
Međutim 1990. bila je ključna jer je Lai odlučio da odbaci medicinksu karijeru i posveti se politici. U svojoj zvaničnoj biografiji on opisuje kako je bio motivisan da se zauzme za Tajvan tokom Treće krize u moreuskom moreuzu, kada je Kina ispalila rakete u more oko ostrva 1995. i 1996. Njegovo nezadovoljstvo KMT, koji je vladao Tajvanom od 1940-ih, bio je još jedan motivišući faktor, rekao je.
Njegova majka se oštro protivila njegovoj odluci da uđe u politiku, popuštajući tek kada je utvrdila da ima male šanse da pobedi i da će biti primoran da se vrati medicini.
Pogrešila je. Lai je pobedio, pokrenuvši ono što bi postalo uspešna politička karijera koju opisuje kao „slučajno putovanje“. Kasnije je osvojio mesto u parlamentu Tajvana, a zatim je postao gradonačelnik južnog grada Tajnana 2010.
Kao gradonačelnik, stekao je reputaciju integriteta. Na službenim putovanjima u Tajpej, boravio bi u starijoj, skromnoj kući svoje porodice radije nego što bi tražio luksuzniji smeštaj.
Ne puši i ne pije alkohol i smatra se manje društvenim od mnogih političara. Takođe je poznat po svom pamćenju – držanju govora bez beleški – i po tome što provodi vreme proučavajući američku, japansku i kinesku politiku.
Na osnovu njegovog povoljnog rejtinga u anketi i reputacije kao kompetentnog administratora u Tainanu, Lai je izabran da bude premijer između 2017. i 2019. godine.
Odnos sa tadašnjom predsenicom Cai Ing-ven prekinut je 2019. godine, kada je Lai napustio svoju funkciju da bi osporio njenu za nominaciju DPP-a na predsedničkim izborima 2020. godine. Cai je na kraju lako pobedila Laija na partijskim predizborima, međutim postavila ga je za potpredsednika tokom nejnog drugog mandata.
Ljudi koji su upoznati sa situacijom kažu da sada nema dugotrajnog animoziteta između njih dvoje, i njihov odnos su opisali kao „profesionalan sa poštovanjem“.
Što se tiče toga kako bi se politika vlade dolaskom novog predsenika, ljudi bliski Laiu insistiraju da neće odstupiti od Caijevog trenutnog kursa jačanja veza sa glavnim demokratskim partnerima Tajvana, kao što su SAD, Japan i Evropa.
Ali Kina je na najvećem udaru novog predsenika.
„Tajvan je u kritičnom trenutku opstanka i razvoja“, napisao je Lai u objavi na Fejsbuku u martu, kada se registrovao da bude predsednički kandidat.
„Moramo da nastavimo da jačamo Tajvan, podržavamo demokratske vrednosti i obezbeđujemo njegovu bezbednost“, bio je jasan otkrivajući svoj pravac poltike.
