U kasnim popodnevnim satima 22. maja pojavili su se snimci dvojice nasmejanih proukrajinskih boraca usred prekograničnog napada na Rusiju. „Ključ granice je slomljen na pola“, kaže jedan, citirajući „Sve ide po planu“, kultnu himnu Civil Defence, ruskog rok benda. Ali napad kojem su ova dvojica potpomogli pokazao je da za Rusiju stvari ne idu po planu. To je uključivalo: ilegalni prelazak tenkova i borbenih vozila pešadije iz Ukrajine u Belgorod, rusku oblast na granici; smrt najmanje jednog graničara; zapaljene zgrade; oboren helikopter; saobraćajne gužve stanovnika u bekstvu; i prijavljena evakuacija postrojenja za nuklearno oružje nekoliko kilometara na rusku teritoriju. Ko je odgovoran za upad, prenosi The Economist.
Pripadnici obe vojske koje se suprotstavljaju Vladimiru Putinu – Ruskog dobrovoljačkog korpusa i Legije Slobodne Rusije – tvrdili su da su „oslobodili“ nekoliko pograničnih sela. Čini se da se grupe nalaze u Ukrajini, odakle vrše napade. Rusija kaže da su vojske paravan za ukrajinsku vojsku; Ukrajina insistira da su oni ruski disidenti. Realnost je negde između. Obe vojske zaista regrutuju nezadovoljne ruske državljane. Obe takođe koordiniraju svoje aktivnosti sa HUR-om, ukrajinskom vojno-obaveštajnom agencijom. Ipak, ove grupe nemaju formalne veze sa ukrajinskom vladom. To omogućava ukrajinskim zvaničnicima da se distanciraju od vojnih operacija, koliko god to bilo neverovatno.
Dok su vesti stizale iz Belgoroda, portparol ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je da je njegova vlada posmatra. Svi tenkovi korišćeni u napadu mogli su jednostavno da se kupe u vojnoj prodavnici, dobacio je on, oponašajući lažne narative koje je koristila Rusija kada se njena vojna mašinetrija prvi put pojavila u istočnoj Ukrajini 2014. Andrej Černak, portparol HUR-a, rekao je da su borbe unutar Rusija bile deo „nacionalnog ustanka“ Rusa. Vojnici su „uzeli oružje da brane svoju slobodu i nezavisnost“, tvrdi on. Černak ništa nije rekao o tome odakle oružje potiče.
Kremlj je nastojao da umanji značaj starvičnog kršenja bezbednosti. Ruski zvaničnici su to opisali kao pokušaj Ukrajine da „skrene pažnju“ sa onoga za šta su tvrdili da je zauzela dugo sporni grad Bahmut 20. maja (Ukrajina kaže da još uvek drži zgrade i rovove na jugozapadnoj ivici Bahmuta). Rusko ministarstvo odbrane je 23. maja tvrdilo da je ubilo ili proteralo sve borce milicije iz Belgoroda, iako nije pružilo nikakve dokaze.
Visoki ukrajinski obaveštajni izvor, koji govori pod uslovom anonimnosti, nudi realniju procenu. Dve ideje su podržale operaciju u Belgorodu, kaže on. Prvi je bio da se potkopa domaći autoritet Putina: ako moćni čovek ne može da garantuje bezbednost, koja je onda njegova funkcija? Drugi je bio povlačenje ruskih vojnih rezervi sa kritičnih delova linija fronta, uoči dugo planirane ukrajinske kontraofanzive. Prerano je reći da li je operacija bila uspešna, dodaje izvor.
Ovo nije prvi napad milicija koje podržava Ukrajina na rusku teritoriju. Legija Slobodne Rusije i Ruski dobrovoljački korpus formirani su prošle godine, pod nejasnim okolnostima, ali su postali istaknuti ovog marta kada su predvodili upad iz Ukrajine u Brjansk, još jedan pogranični region. Rusija je tvrdila da su u tom napadu ubijena dva civila, ali nije ponudila dokaze.Ove dve vojske se razlikuju po organizaciji i ideologiji. Legija Slobodne Rusije je haotičnija i bliža HUR-u; Ruski dobrovoljački korpus je bolje disciplinovan, ali ima krajnje desničarske sklonosti. Majkl Kolborn, stručnjak za ukrajinsku krajnju desnicu, identifikovao je pripadnike Ruskog dobrovoljačkog korpusa kao da imaju istoriju u ruskom neonacističkom pokretu. Černak je rekao da „egzistencijalna“ opasnost sa kojom se Ukrajina suočava znači da vojna obaveštajna služba ne može biti previše izbirljiva oko toga sa kim sarađuje. Opstanak je jedini fokus Ukrajine, rekao je on. „Spremni smo da radimo sa svima.“
Tagovi
