Postoje te mesingane table na zgradama, koje retko kome privlače pažnju, jer danas ljudi uglavnom blenu u telefone i retko promatraju fasade. Ti natpisi obično deluju kao neke veće umrlice samo što su na ploči, često su bez slike, ili sa nekim iscrtanim likom, tekst počinje: „Ovde je živeo ili živela…“ Neretko ih je okrunio zub vremena, a ima i onih koje sijaju. Važno je da postoje jer ukazuju na neke zaboravljene burne priče o velikanima koji su oblikovali ovdašnji prostor i vreme. One su znakovi pored puta. Na ulazu u neke zgrade.
Na jednoj takvoj u beogradskoj ulici Gospodar Jovanovoj broj 49, piše: „Ksenija Atanasijević (1894–1981) filozofkinja, feministkinja, pacifistkinja i antifašistkinja, od 1940. do 1981. godine živela je u ovoj kući.“
I to je jedino obeležje koje postoji o ovoj Beograđanki, prvoj ženi koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu (1922), prevodiocu i prvoj ženi docentu u Kraljevini SHS. Diplomirala je čistu filozofiju s klasičnim jezicima. Prevela je klasična filozofska dela, pisala studije, članke, metafizičke i etičke rasprave, popularne članke, prevodila je dela Aristotela, Platona, Spinoze, Adlera. Ksenija se smatra za prvu feministkinju na ovim prostorima. A sada joj se ni groba ne zna.
Preminuvši u 88. godini, sahranjena je na beogradskom Novom groblju. Ali stara porodična grobnica Ksenije Atanasijević postoji samo u arhivskom registru. Grobno mesto je prekopano i prodato novim vlasnicima, njena privatna porodična grobnica uništena je krajem osamdesetih i više nema nikakvih njenih „zemnih ostataka“ i obeležja. Ovaj podatak baš dosta govori o nama…
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 4. novembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
