Lenjinu se pripisuje rečenica da nekada prođu decenije a da se ništa ne dogodi a onda se u jednoj nedelji dogode decenije. To se upravo dogodilo u Siriji prethodne nedelje, diktatura koja je trajala šest decenija pala je u jednoj sedmici.
Pad režima Bašara el Asada nije loša vest, ali nas iskustvo uči da sačekamo da je zavedemo pod dobru vest, imajući iskustva iz Libije i Iraka. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja (granice su skicirali britanski diplomata Mark Sajks i njegov francuski kolega Fransoa Piko), odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.
U ovom momentu kao pobednici izlaze, osim lokalne koalicije protiv Asadovog režima, pre svega Arapi suniti, Turska i delimično Izrael. U grupi najvećih gubitnika su Iran i Rusija, njihov poraz je strateški što ga čini još težim. Slede Hezbolah i alaviti kao kolateralna šteta, dok Saudijska Arabija, Jordan, Irak moraju da budu vrlo oprezni jer nestabilnost i sukobi mogu da izađu izvan granica Sirije.
Iako se Kurdi nalaze trenutno na listi pobednika, vrlo brzo će se naći na suprotnoj strani sa velikim izgledima da ponovo izvuku deblji kraj, jer u Vašingtonu na vlast dolazi Tramp a Erdogan se u regionu oseća jačim nego ikad.
Zapad i ostatak sveta najzabrinutiji su oko hemijskog naoružanja kojim je raspolagao Asadov režim. Ako to oružje padne u pogrešne ruke, Zapad ali i Kina i Rusija će morati da budu posebno zabrinute jer se u redovima sirijskih džihadista nalaze ratnici sa Kosova, iz Kine, Rusije, Uzbekistana i nekoliko zapadnoevropskih država.
Euforija zbog pada diktatorskog režima nakon 61 godine može da se pretvori u faktičku podelu zemlje, poput one u Libiji i Iraku, ili u građanski rat nižeg ili višeg intenziteta kakav smo imali u prethodnoj deceniji nakon tzv. arapskog proleća.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
