Današnja Srebrenica poznata je širom sveta zbog velikog zločina iz vremena rata u Bosni 1995. godine. U srednjem veku ona je bila važno rudarsko mesto. Tada se zvala Srebrnica. Ovaj bogati rudnik naizmenično je tokom prve polovine 15. veka prelazio iz ruku Kraljevine Bosne u sastav srpske despotovine. Jedno vreme našlo se neobično rešenje pa je u gradu kovan novac koji je na jednoj strani imao znake Srbije, a na drugoj Bosne. Za Srebrnicu je donesen i jedan od prvih propisa koji se odnose na ekologiju. Marta 1427. rudari u Srebrnici su se pobunili. Despotovog nadzornika Vladislava bacili su sa prozora lokalne palate. Despot Stefan je na čelu vojske u krvi ugušio ovu pobunu koja se proširila i na stanovništvo.
U Srebrnici se 1445. godine rodio Đorđe Dragišić (kasnije Georgius Benignus de Salviatis). Kao mladić stupio je u franjevački red. Početkom šezdesetih godina, kao još uvek mladić, napušta zemlju koju su osvojili Turci. Odlazi prvo u Mletačku republiku, gde studira u Zadru, Barleti i Ferari. Godine 1469. postaje sveštenik. Kasnije prelazi u Pariz, pa potom u Oksford. Prvi je poznati Srbin i Južni Sloven koji je studirao na tom univerzitetu. Nakon povratka u Italiju predaje filozofiju i teologiju. Podučava sinove Lorenca de Medičija, od kojih će jedan postati papa Lav Deseti. Imenovan je za provincijala franjevaca u Toskani, ali ubrzo doživljava obrt sudbine nakon francuskog pohoda na Italiju. Neko vreme provodi u zatvoru, da bi se kasnije sklonio u Dubrovnik. U republici 1495. postaje generalni vikar nadbiskupije.
Već je sedam godina bio biskup u Italiji kada je prisustvovao Petom lateranskom saboru 1514. godine. Tada je predložio reformu julijanskog kalendara koju će sedam decenija kasnije – 1582 – sprovesti papa Grgur Trinaesti. Iako je neko vreme bio izaslanik cara Maksimilijana Prvog, Dragišić će u predvečerje reformacije i do tada neviđenih verskih sukoba i sâm biti optužen za jeres. Njega – koji je davne 1469. od sličnih optužbi branio poznatog kardinala Visariona, prognanika iz Vizantije koji je na saboru u Firenci dve decenije ranije prihvatio uniju – sada je u zaštitu uzeo lično Erazmo Roterdamski. Đorđe Dragišić je umro u Barleti 1520. godine.
Dragišić je poznat i zato što je objavio sedam poznatih studija i rasprava. Učestvovao je u aktuelnoj debati o slobodi volje, stavljajući se na stranu onih koji su tvrdili da ona postoji. Njegovo najpoznatije delo nosi naslov De natura caelestium spirituum quos angelos vocamus, gde analizira prirodu anđela. Zanimljivo je da je stajao na strani neuspelog firentinskog reformatora Đirolama Savonarole čijim proročanstvima takođe posvećuje jednu studiju.
Dragišić je uspeo da dostigne veličinu u stranom svetu koji je u to vreme polazio stazom velikog uspona. Istovremeno, Srebrnica je utonula u opskurnost novog carstva koje je u velikoj meri zapostavilo rudarstvo i gradove u novoosvojenim zemljama.
Tagovi
