Ko je ratni zločinac i ko o tome odlučuje

(Beta-AP) – Predsednik SAD Džozef Bajden je predsednika Rusije Vladimira Putina u sredu nazvao „ratnim zločincem“ zbog napada na Ukrajinu gde su bombardovane bolnice i porodilišta, ali proglasiti nekoga ratnim zločincem nije tako jednostavno jer postoje definicije i procesi za određivanje ko je ratni zločinac i kako ga treba kazniti, piše danas američka novinska agencija AP.

Bela kuća je ranije izbegavala da tako nazove Putina, govoreći da to zahteva istragu i međunarodnu odlučnost. Pošto je Bajden ipak upotrebio taj termin, sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je da predsednik „govori iz srca“ i ponovila da postoji proces za donošenje formalne odluke o tome.

U popularnoj upotrebi, međutim, ta fraza ima kolokvijalno značenje kao generički termin za nekoga ko čini užasna zlodela, piše AP.

„Jasno je da je Putin ratni zločinac, ali predsednik SAD o tome govori politički“, rekao je Dejvid Krejn koji je decenijama radio na ratnim zločinima i bio glavni tužilac Specijalnog suda UN za Sijera Leone, koji je sudio bivšem predsedniku Liberije, Čarlsu Tejloru.

Istrage akcija Rusije i Putina su već počele. SAD i još 44 države zajedno rade na istrazi mogućih kršenja i zloupotreba otkad je Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava usvojio rezoluciju o osnivanju istražne komisije. Drugu istragu vodi Međunarodni krivični sud, nezavisno telo sa sedištem u Holandiji.

„Mi smo tek na početku početka“ tog procesa, rekao je Krejn koji sada vodi Globalnu mrežu odgovornosti koja sarađuje s Međunarodnim sudom i Ujedinjenim nacijama. Na dan početka ruske invazije Ukrajine, njegova organizacija je formirala radnu grupu za prikupljanje krivičnih podataka o ratnim zločinima. On priprema nacrt optužnice protiv Putina, predviđa da bi ona protiv Putina mogla da se podigne za godinu dana i kaže da ne postoji rok zastarelosti.

Termin „ratni zločinac“, piše AP, odnosi se na svakoga ko krši skup pravila koja su usvojili svetski lideri, a  poznata su kao Ratno pravo. Ta pravila određuju kako se države ponašaju u vreme rata.

Ta pravila su modifikovana i proširena tokom prošlog veka, a potiču iz Ženevskih konvencija usvojenih posle Drugog svetskog rata i protokola dodatih kasnije.

Ta pravila imaju za cilj da zaštite ljude koji ne učestvuju u borbama i one koji više ne mogu da se bore, kao i civile poput lekara i medicinskih sestara, ranjene vojnike i ratne zarobljenike. Sporazumi i protokoli određuju i ko može biti gađan i kojim oružjem. Određeno oružje je zabranjeno, uključujući hemijske ili biološke agense.

Takozvane „teške povrede“ tih konvencija, koje predstavljaju ratne zločine, uključuju hotimično ubijanje i veliko uništavanje i prisvajanje imovine koje nije opravdano vojnom nuždom. Ostali ratni zločini uključuju namerno gađanje civila, korišćenje nesrazmerne sile, korišćenje „živog štita“ i uzimanje talaca.

Međunarodni krivični sud takođe goni zločine protiv čovečnosti počinjene u kontekstu „rasprostranjenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kojeg civilnog stanovništva“. To uključuje ubistvo, istrebljenje, prisilno premeštanje, mučenje, silovanje i seksualno ropstvo.

Najverovatniji način na koji bi Putin mogao da bude „ratni zločinac“ je kroz široko priznatu pravnu doktrinu komandne odgovornosti: ako komandanti naređuju ili čak znaju ili su u poziciji da znaju za zločine, a nisu učinili ništa da ih spreče, mogu se smatrati zakonskom odgovornim.

Generalno, postoje četiri puta za istragu i utvrđivanje ratnih zločina, iako svaki od njih ima ograničenja. Jedan je preko Međunarodnog krivičnog suda.

Druga opcija bi bila da Ujedinjene nacije rad na tome povere istražnoj komisiji, a hibridnom međunarodnom tribunalu za ratne zločine da procesuira Putina.

Treće bi bilo stvaranje tribunala ili suda baš za suđenje Putinu. Za to je potrebna grupa država, a to mogu i NATO, Evropska unija i SAD. Primer su vojni sudovi u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata protiv nacističkih lidera, smatra AP.

Konačno, neke zemlje imaju svoje zakone za procesuiranje ratnih zločina. Nemačka, na primer, već istražuje Putina. SAD nemaju takav zakon, ali Ministarstvo pravde ima poseban odeljak koji se fokusira na dela uključujući međunarodni genocid, mučenje, regrutovanje dece za vojnike i sakaćenja žena.

Nije jasno gde bi moglo da bude takvo sudjenje. Rusija ne priznaje jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda i neće slati nijednog osumnjičenog u sedište suda u Hagu, u Holandiji. Ni SAD ne priznaju autoritet tog suda. Tako bi se, na primer Putinu moglo suditi u nekoj zemlji koju odaberu Ujedinjene nacije ili grupa zainteresovanih država. Ali teško bi bilo dovesti ga tamo – piše AP.

Takvih sudjenja šefovima država je već bilo. Od tribunala posle Drugog svetskog rata u Nirnbergu i Tokiju, do novijih „ad hok tribunala“, visoki lideri su procesuirani zbog svojih postupaka uključujući BIH, Kambodžu i Ruandu.

Bivšem jugoslovenskom lideru Slobodanu Miloševiću, piše AP, sudio je Tribunal Ujedinjenih nacija u Hagu zbog podsticanja krvavih sukoba tokom raspada Jugoslavije početkom 1990-ih. Umro je u svojoj ćeliji pre no što je sud doneo presudu.

Njegov saveznik iz redva bosanskih Srba, Radovan Karadžić i njihov vojni vođa, general Ratko Mladić, uspešno su procesuirani i obojica izdržavaju doživotne kazne, navodi AP.

Liberijski čef držaave Čarls Tejlor osuđen je na 50 godina zatvora zbog podržavanja zločina u susednom Sijera Leoneu. A bivši diktator Čada Hisen Habre koji je umro prošle godine, bio je prvi bivši šef države koga je jedan afrički sud osudio na doživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti, piše na kraju AP.