Vlada Srbije usvojila je rešenja kojima je umetnicima, odnosno stručnjacima iz oblasti kulture dodelila svojevrsna priznanja – nacionalne penzije.
Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih manjina, ove godine dobila su 24 umetnika.
Među njima su pesnik Predrag Luković, književni prevodilac Radmila Mečanin, izdavači i urednici Vladislav Bajac i Dragan Simeunović, kompozitor Stevan Divjaković, džez muzičar i bubnjar Lazar Tošić, likovni umetnik Aleksandar Cvetković, glumci Ljiljana Blagojević, Svetozar Cvetković i Milenko Pavlov, igrač narodne igre i solista Bogdanka Đurić, akademik emeritus profesor i arhitekta Branislav Mitrović, vokalna solistkinja Zorica Brunclik, muzičar instrumentalista Branimir Đokić, stručnjak u kulturi Rajka Grubić, filmska montažerka Jelica Đokić, filmski kritičar Nenad Dukić, muzički producent, kompozitor, aranžer i instrumentalista Miloš Mijatović, graditelj violina Jan Njemeček, kompozitor i aranžer Kire Mitrev, vokalna solistkinja Radmila Karaklajić, književnik Dragan Lakićević, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski i kompozitor i gitarista Tomislav Nikolić, prenosi Insajder.
NISU SVI ZADOVOLJNI OVOGODIŠNJIM IZBOROM
Pažnju javnosti privuklo je to što je ovo priznanje dobila Zorica Brunclik, dok su ispod crte ostali književnik Dragan Velikićm rediteljka i akademik Vida Ognjenović i glumica Gorica Popović. Mnoge druge kulturne ličnosti koje su ostale „bez ovog priznanja“, prokomentarisale su da je ono „političkog karaktera“, i da je to što nisu ušli u ovaj spisak „deo političke cenzure“.
To je rekao i književnik Velikić koji je, kako tvrdi, ispunio sve uslove za dobijanje nacionalne penzije, da ima 90 stranih izdanja, na 20 jezika, razna međunarodna priznanja i da je počasni član mađarske Akademije umetnosti i književnosti „Sečanj“.
„U slučaju moje nacionalne penzije na delu je čista, jasna politička cenzura. Ne govorim ovo iz povređenosti, savršeno mi je jasno da se plaća ova vrsta ‘komocije’ da govoriš ono što misliš“, rekao je Velikić za Insajder.
Kako je dodao, ovo su posledice „Vučićeve partokratske diktature“ i „nacionalne penzije su jedan od načina da predsedik Srbije nagradi svoje ljude“.
Profesorka emeritus Fakulteta dramskih umetnosti i nekadašnja rektorka Univerziteta umetnosti Milena Dragićević-Šešić, rekla je za Insajder slično: jasno je da se politika meša u dodelu nacionalnih penzija.
Ona kaže da institucija nacionalnih penzija nije dobro osmišljena, a da se prvih godina nisu videla odstupanja od umetničkih dometa.
„Međutim, već posle nekoliko godina postalo je očigledno da se u odlučivanje počinju da mešaju i politički faktori, te da bi to sprečio ministar kulture Ivan Tasovac nije dozvoljavao da se za vreme njegovog mandata ovi pozivi raspisuju. Inicijalna ideja nije bila ’nacionalno priznanje’ već da se omogući, pre svega, slobodnim umetnicima – koji za svog radnog veka, uprkos ogromnom doprinosu umetnosti i kulturi, nisu ostvarili mogućnost ni za prosečne, već samo za minimalne penzije koje su ispod svakog ljudskog digniteta – da ovakvom, dodatnom penzijom, ostvare mogućnost za dostojan život. Međutim, sada konkurišu i oni koji imaju natprosečne penzije i prihode, a većina vrhunskih umetnika ostaje u području prekarnosti. Čak i to ne bi bio toliki problem da se na liste ne stavljaju, pre svega, režimski favoriti, a vrhunski umetnici ostaju ispod crte“, dodala je Dragićević-Šešić.
Slično kao i Velikić, bivša rektorka kaže da aktuelna vlast i ovu instituciju koristi u lične svrhe, te je ona tako postala besmislena.
Nacionalne penzije se isplaćuju mesečno, doživotno, i u visini su jedne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji (gleda se za jul prethodne godine), koja trenutno iznosi 97.835 dinara (neto). Ovu penziju trenutno prima ukupno 242 ljudi, zejedno sa novim dobitnicima.
Tagovi
