Ruska agresija na Ukrajinu grubo krši Povelju Ujedinjenih nacija i opominje na nepravedan odnos geopolitičkih snaga. Međutim, ni jedna država, bilo ona moćna ili slaba, ne osporava neophodnost postojanja pravila igre u svetu koja će biti poštovana od svih. Takav je cilj međunarodnog prava čiji su sadržaj i tumačenje uzrok stalnih žestokih borbi za uticaj.
„Svetski finansijski sistem su stvorili bogati da bi služio njihovim interesima (…) On produbljuje i održava nejednakosti“, odsečno govori Antonio Gutereš pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija 20. septembra 2022. godine. „Razmimoilaženja između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, između Severa i Juga, između privilegovanih i onih drugih, su svakim danom sve opasnija“. Sugerišući „stvaranje mehanizama dijaloga i posredovanja da bi se ublažile podele“, generalni sekretar UN se pita o samim temeljima međunarodnog prava.
Istorijski izgrađeno na suverenoj državi, onako kako ju je teorijski prikazao Žan Boden u XVI veku, i utvrđeno Vestfalskim ugovorom (1648), međunarodno pravo je u svom savremenom obliku takođe i neposredni naslednik industrijske revolucije XIX veka, kapitalizma zasnovanog na utopiji „miroljubive trgovine“ (doux commerce) preobražene u globalizaciju i čvrstoj veri intelektualaca s kraja XIX veka (kako u Sjedinjenim Državama tako i u Evropi) da se mir gradi na pravu. Prve svetske međuvladine organizacije – Međunarodna telegrafska unija koja je postala Međunarodna telekomunikaciona unija (MTU), osnovana 1865. godine i Svetski poštanski savez (SPS) iz 1874. godine – bile su neophodne za zamah trgovinskih razmena.
Svaki propis, da bi ga razumeli i prihvatili oni kojima se obraća, mora biti prilagođen društvu kojem je namenjen. Međunarodno pravo tako stvara pravila igre u onome što je bolje nazvati „društvom“ nego međunarodnom „zajednicom“. Geopolitika XXI veka zapravo ne ocrtava jedinstven prostor, „zajednicu“ čiji bi članovi sledili zajedničke ciljeve, imali slične interese i skladno sarađivali težeći zajedničkom dobru. Međunarodno pravo je takođe i plod pregovora i, katkad grubih, odnosa snaga između aktera različitog značaja: država, preduzeća i građanskog društva.
Sve države su jednako suverene. No, iako pravna fikcija sve vlade smatra jednakim kada je reč o glasanju – na primer u Generalnoj skupštini UN prema principu „jedna država, jedan glas“ – postoji jaz između razvijene zemlje koju njena ekonomska moć svrstava u red svetskih sila i država čiji unutrašnji bruto proizvod predstavlja ništavan procenat prometa nekog multinacionalnog preduzeća. Koliko diplomatskih predstavništava neka država ima u svetu? Koliko njenih državljana radi u sekretarijatima međuvladinih organizacija? Da li raspolaže nekom mrežom koja se može porediti sa mrežom Nemačke i njenim Gete institutima ili Kine sa Institutima Konfucije ?
Sastanci iza zatvorenih vrata
Da bi stvorile međunarodno pravo države delaju udruženo, bilateralno ili multilateralno, u okviru neke organizacije na regionalnom ili svetskom nivou ili van nje. Kada sarađuju, posebno kroz neku međuvladinu ustanovu, obavezan je određeni formalizam i zahtevi današnjice za transparentnošću ih obavezuju da u sali za pregovore prihvate posmatrače. To nije nužno po ukusu najmoćnijih među njima koje su smislile manje služben način stvaranja, ako ne propisa u strogom smislu, onda barem politika koje će kasnije moći da se preinače u propise na nekom forumu odabranom da im olakša posao. Tako smo svedoci procvata raznih „G“ samita: G7, G8, G15, G20 i sad G44, odnosno, „Evropske političke zajednice“. Države koje tu ne spadaju osporavaju verodostojnost i zakonitost tih neformalnih grupa kao i građani koji ne mogu da im prisustvuju budući da se ti sastanci uglavnom vode iza zatvorenih vrata.
U drugu kategoriju aktera spadaju multinacionalna ili transnacionalna preduzeća (zavisno od toga da li su aktivna na teritoriji više država ili žele da se oslobode tutorstva ovih potonjih), od kojih pojedina imaju veći ekonomski, pa i politički, značaj od velikog broja zemalja. (…)
Ceo tekst pročitajte na sajtu Le Mond Diplomatique na srpskom, tako što ćete se izabrati jedan od ponuđenim modela pretplate.
Tagovi
